Prvi put imamo mogućnost da naš organizam stvori odbranu protiv raka: Dr Petrović Kmezić o spasonosnoj vakcini

Doktorka Milica Petrović Kmezić, specijalista ginekologije i akušerstva za "Telegraf.rs" govori o HPV vakcini, kako sprečiti i prepoznati rak grlića materice kao i o iskustvima dugogodišnjeg rada u Nemačkoj. U Srbiju se vratila prošle godine, a apeluje na sve žene da bar jednom godinje izdvoje 20 minuta za celokpina ginekološki pregled.

Preporučujemo

• Šta je HPV vakcina?

HPV vakcina je vakcina koja nas štiti od infekcija prouzrokovanim Humani papiloma virusom, jednog od najrasprostranjenijih virusa među ljudima. Praktično 85 do 95 posto seksualno aktivnih ljudi na ovoj planeti je zaraženo tim virusom. Ova vakcina je puštena u promet 2006. godine, tako da mi od te godine praktično imamo na raspolaganju oružje za borbu protiv tog virusa koji izaziva nešto, za šta se može reći da je banalno, a to su polne bradavice. Druga opasnija stvar je to što ovaj virus izazaziva neke prekancerozne promene koje kasnije mogu da se razviju u kancer i kod muškaraca i kod žena. Kod žena su zahvaćeni spoljni polni organi, ali pre svega unutrašnji u smislu grlića materice. Kod muškaraca su delovi penisa i anus. I kod muškarca mogu da se razviju kancorogene promene.

• Kada je pravo vreme za primanje HPV vakcine?

Ono što je preporučeno jeste da se sa vakcinacijom kreće od 9. godine života i da je zvanično ona preporučena od devete do 14. godine života. Naravno da postoji mogućnost da se i devojčice i dečaci u nekom kasnijem periodu života vakcinišu, recimo do 17, 18 godine života. To je period kada je vakcina najviše delotvorna, jer je imuni sistem dece takav da može da razvije odbranu od ovog virusa.

• Koja je gornja granica, ako se odlučimo da primimo HPV vakcinu?

Vakcina se može dati i do neke 26. godine u određenim situacijama, ali to je neka gornja granica. Prednost vakcine je što mi praktično po prvi put imamo mogućnost da naš organizam stvori odbranu protiv potencijalnog raka. To je ogromna prednost vakcine. Ona deluje tako da izaziva imuni odgovor našeg organizma - više nije moguća infekcija tim virusom, pa samim tim ni prekanceroznih pojava.

• Da li se u Srbiji i u kojoj meri govori o HPV vakcini?

Nažalost mogu da izjavim da se o tome malo priča. Da ni pedijatri, a ni ginekolozi ne promovišu dovoljno tu vakcinu. HPV vakcinu je moguće dobiti kod izabranog pedijatra, ali se ona mora zatražiti. Ne nalazi se na spisku obaveznih vakcina u Srbiji.

Foto: Nikola Anđić

• Da li se roditelji u Srbiji plaše nuspojava?

Naravno kao i kod svih vakcina. Tako i kod HPV vakcine koja je nova glavna pitanje su nuspojave. Da li je ta vakcina vredna rizika?! Roditelji se najviše plaše autizma. Priča je krenula već davno od MMR vakcine. Tako da se mit o tome preneo i na ovu vakcinu i to je nešto čega se roditelji najviše plaše.

• Koje je Vaše iskustvo o HPV vakcini u Nemačkoj?

Što se tiče HPV vakcine u Nemačkoj ona je tamo veoma rasprostranjena u odnosu na Srbiju i čak ne može se ni porediti. Tamo se vakcinišu i devojčice i dečaci. U Srbiji je to još tabu tema. Tamo je priča oko HPV rasprostranjena. Recimo žene starije od 35 godina na svake tri godine dobijaju HPV tipizaciju od strane države. Praktično ispitivanje na postojanje HPV-a na samom grliću materice. U Srbiji se o tome još i ne priča.

• U Srbiju ste se vratili nakon 10 godina. Koji je Vaš cilj u radu sa ženama?

Ja sam se prošle godine zvanično vratila u Srbiju i ponovo ovde počela da radim. Ono što je meni bilo jako tužno što kada sam došla jeste nizak nivo ginekološke prevencije među ženama . Mali je broj žena koje se odazivaju tim preventivnim ginekološkim pregledima. Volela bih da to promenim, makar nekom pričom, a kasnije i delanjem. To mi je jedan od prvih ciljeva. Sve kreće od te prevencije. I tih godišnjih pregleda koji traju 20 minuta. Svaka žena može da odvoji jednom godišnje 20 minuta, pola sata za sebe i svoje zdravlje. Tako da bih volela da se u Srbiji o tome više priča.

• Koliko godišnje je potrebno ići na pregled kod ginekologa?

Prevetivni pregledi bi mogli da se obavljaju jednom godišnje. Po potrebi na tri, šest meseci, ako postoji neka patologija.

• Kakva je situacija sa žena u Srbiji kada je reč o odlasku kod ginekologa?

Žene nakon 10 godina dođu i kažu ja nisam dolazila meni je sve bilo ok.

• Šta je za jednu ženu u Srbiji OK stanje?

Apsolutno je ništa ne boli. Druga stvar je kada žene uđu u menopauzu one smatraju da su sa ginekologom završile. To je druga stvar koja je potpuno apsurdna. Tako da žene ne dolaze i govore nesto me boli već kad počnu da se dešavaju stvari koje zahtevaju medicinsku negu, tipa velikih krvarenja, slabosti, problema na drugim organima. Jer u tim početnim stadijumima oni ne mogu da imaju tegobe.

• Da li možemo prepoznati rak grlića materice?

Možemo tako što uradimo kolposkopiju i PAPA test. Kao i dalja dijagnostika kako bi dobili potpunu dijagnozu.

• Ako se na vreme javimo koji je procenat izlečenja?

Ogromna. Kada se on "uhvati" u tom predkancerogenom stadiumu on je izlečiva stvar.

• Da li se i kako može prepoznati rak jajnika?

Rak jajnika ne može da se dijagnostikuje u ranim stadijumima niti da se oseti, ne može da boli niti žena ima tegobe to je ono u čemu je problem. Eventualno na ultrazvučnom pregledu mi možemo da naslutimo da se nešto dešava, ali to su trenuci da je već rak uznapredovao. Žene se najčešće javljaju sa tegovama koje nemaju veze sa ginekoligijom. To su tegobe digestivnog trakta, mučnina, nadutost...A što se tiče ginekološkoh tegova raka ovaliju u tim početnim stadijumima - nema.

• Zašto žene ne odlaze kod ginekologa na preventive preglede?

Žene rode dete, dvoje, troje...Ta prva kontrola nakon porođaja im bude faktički i poslednja i recimo naprave pauzu od desetak godina jer im ništa ne fali. Misle da su time što su rodile decu što je ta fiziološka funkcija ispunjena da su one sa ginekolozima završile, naravno, ako im u međuvremenu ništa ne fali. Dve osnovne rečenice koje mi izgovaraju na pregledima su : "Meni ništa nije falilo" i "Nisam imala vremena".

• Kada devojčicu treba dovesti na prvi ginekološki pregled?

Ja savetujem, ako devojčica nema hormonskih problema, da prvi pregled bude pre stupanja u seksualne odnose, čisto informativno. A prvi, celokupan ginekološki pregled nekoliko meseci nakon stupanja.

• Koji je Vaš apel ženama u Srbiji?

Izdvojte samo pola sata za ginekološki pregled jednom godišnje. Ginekološki pregledi ne bole. Shvatam da ni jednoj ženi nije prijatno da skine donji deo odeće. Žene se uplaše jer im je to jedna nepoznanica.

• Kako o kontracepciji razmišljaju Srbi,a kako Nemci?

Kontracepcija u Srbiji je tabu tema. Sama reč kontraceptivne pilule su tabu reč. U Nemačkoj devojčice uvekilo koriste razne kontraceptivne metode - neke spirale, neke pilule, kondome... U Srbiji devojčice kažu nismo koristile kondom jer on to nije hteo, imamo povrenje jedno u drugo. To često čujem ne samo od devojčica, devojaka nego i mlađih žena. Takav odnos dovodi do svih ovih stvari koje zahtevaju lečenje.

(Telegraf.rs)