Dejanović: 3. maj ne možemo i nećemo nikada zaboraviti

Foto-kolaž: Tanjug/Nemanja Jovanović, Telegraf

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je danas da se još vode razgovori i procene multisektorskog tima na koji način će se negovati sećanje na 3. maj, dan kada je u OŠ "Vladislav Ribnikar" prošle godine trinaestogodišnjak ubio devet đaka i radnika obezbeđenja, istakvši da će odlučujuću reč o tome imati roditelji nastradale dece.

"U tom timu su dva roditelja, predstavnici Ministarstva prosvete, kulture, predstavnici viktimološkog društva i Evrope i Srbije, predstavnici Grada Beograda, Vračara, stručnjaci koji ozbiljno rade na tome da se usaglasi način na koji će biti negovano sećanje na tu tragediju koja se desila prošle godine 3. maja. Tu tugu ćemo svakako ponovo doživeti na poseban način i 3. maja ove godine", izjavila je ona za Tanjug.

Preporučujemo

Đukić Dejanović je napomenula da ideju o tome kako treba da izgleda Memorijalni centar, kao i negovanje sećanja na godišnjicu, treba da daju roditelji.

Tu će zaista roditelji stradale dece imati odlučujuću ulogu, a ljudi određenih struka realizovati kako će prostor izgledati, rekla je ministarka i istakla da će nam početak maja uvek biti tužan, bolan, buditi sećanje.

"To se niti sme, niti može zaboraviti, a najbitnija poruka je, koliko je god to moguće, da se više nigde tako nešto ne dogodi", rekla je ona.

"Važno je i preseći priče da 'Ribnikar' više neće biti škola. Jedan deo škole i sad funkcioniše, čak i nakon traume. Jeste prostor skučen, ali će se tražiti rešenje i za taj druge deo zgrade u kojem su deca", objasnila je ministarka.

Ministarka kaže da će završetak Memorijalnog centra zavisiti od procene Radne grupe koja će prvo predstaviti idejna rešenja, nakon čega će biti raspisivanje konkursa za sve stručnjake koji treba iz arhitektonskih, građevinskih i drugih segmenata struke da budu uključeni.

Kako je navela za K1 televiziju, u obrazovnom sistemu se u današnje vreme dosta promenilo, odnosno da profesori deci više nisu autoritet istakavši da učitelji danas balansiraju u komunikaciji sa problematičnom decom.

Smatra da su nastavnici svesni da pojedina deca dolaze sa lošim sistemom vrednosti iz svojih porodica, da osećaju da nisu deca kriva, već da nisu došla dovoljno vaspitana u školu i da bi hteli da naprave balans.

Ministarka dodaje da nastavnik treba da pozove roditelje učenika koji kontinuirano remeti atmosferu, remeti drugu decu, agresivno se ponaša, da naprave zajednički program za to dete, jer je, prema njenim rečma, i za njega dobro da ne bude neprijateljski raspoloženo prema drugoj deci.

Kako je objasnila, čak i ako je dete bilo veoma agresivno, nije mera samo smanjiti ocenu iz vladanja, već je neophodno formirati tim koji će raditi na prevenciji i sprečavanju nasilja.

"Zvanično, ta evaulacija je praćenje efekata mera i podzakonskih akata koje smo doneli. Pošto smo taksativno napisali koje su procedure za slučaj neadekvatnog ponašanja deteta, procedure kada roditelji uoče da neki nastavnik ne radi najadekvatnije svoj posao i čini se da ne ocenjuje kvalitetno, ne predaje kvalitetno. Pošto smo sve to stavili jasno na papir, hoćemo do kraja ove školske godine, da vidimo kakav je utisak roditelja, nastavnika i kako se to odražava na sistem vrednosti dece", navela je Dejanovićeva.

Komentarišući situaciju kada je kod jednog đaka OŠ "Vladislav Ribnikar" nađen nož u rancu, ministarka je rekla da je detetu stavljen nož u ranac, da ga nije sam doneo, napomenuvši da je čitav niz institucija radio na tome i doneo zaključak da to dete nije donelo nož.

"Prevencija je ipak ovde dala rezultat. Uočeno je da je nož u jednom rancu, nož koji je kupljen, nije korišćen, nije bilo nikakvih posledica i veoma brzo su reagovale sve institucije. Svi roditelji čija su deca uključena u priču su informisani, preduzete su mere, ali se radi o osetljivim podacima, jer su deca maloletna. Proces je završen na način, za koji se ja nadam, da je najadekvatniji za situaciju kakva je bila", izjavila je ona.

Đukić Dejanović je, gostujući na Televiziji K1, ocenila da pedagoška zanimanja nisu popularna jer su plate prosvetnih radnika bile veoma niske, i dodala da je neophodno da se razlozi za nezainteresovanost pojednostave i sazna zašto ljudi ne vole prosvetu i ne žele da predaju deci.

"U 'Ribnikaru' nema nastavnika matematike, a inače ih nema dovoljno. Deficitarni su nastavnici za engleski, nemački, srpski, matematiku, informatiku, fiziku", navela je ona i istakla da je Ministarstvo prosvete počelo da rešava taj problem tako što novčano stimuliše svakog studenta druge i treće godine koji se spremaju za pedagoški rad iz ovih oblasti.

(Telegraf.rs/Tanjug)