Najmlađa trudnica u Srbiji ima 13 godina: Više od 1000 devojčica zatrudnelo, 300 odlučilo da prekine trudnoću

Printskrin: Uranak/ K1 TV

U protekle dve godine, Srbija se suočila s alarmantnim podacima: više od hiljadu devojčica je zatrudnelo, a skoro 300 njih je odlučilo da prekine trudnoću, prema informacijama koje je objavio "Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut".

Posebno je zabrinjavajuće činjenica što je najmlađa trudnica imala samo 13 godina. Granica za stupanje u seksualne odnose je spuštena sa 15 na samo 11 godina, što nas navodi na ozbiljna pitanja o našoj ulozi kao roditelja i kao društva u celini.

Preporučujemo

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 novinari su razgovarali s ginokologom prof. dr Anom Mitrović i Tatjanom Macurom iz Udruženja "Mame su zakon" i narodnom poslanicom.

Doktorka Mitrović ističe da je i jedan abortus u tinejdžerskom dobu previše- Jedan abortus u tom tinejdžerskom dobu, posebno u adolescentskom dobu pre 15 godine je nešto što ne bi smelo da nam se događa u 21. veku u kome imamo mogućnost da u najranijoj mladosti zaštitimo reproduktivno zdravlje i da pokušamo da utičemo na naše mlade da pronađu druge fokuse i zanimacije i da ne stupaju prerano u seksualne odnose. Ali, ako se već odluče za to, da znaju kako primenom savremene kontracepcije, prezervativa i svih ostalih mera, pravilno da zaštite, kako svoje reproduktivno zdravlje, tako i zdravlje uopšte - rekla je dr Ana Mitrović i dodaje:

- Smatram da smo svi zakazali i kao roditelji i kao društvo. To je nešto što ne bi smelo da nam se dešava, ali sa druge strane ne smemo ni da osuđujemo tu decu, zato što ona moraju da znaju, da u svojim roditeljima, a posebno u lekarima, imaju prijatelje koji ih u takvoj situaciji da razumeti, a ne da beže i pribegavaju, da kriju, pa da kada prijave problem , bude kasno - dodala je.

Tatjana Macura smatra da je ključ problema u informisanosti.

- Ključ problema je u informisanosti naše omladine. Mislim da postoji još uvek jedan jaz između dece tog uzrasta i roditelja, u smislu da li imaju dovoljno poverenja da se o nekim novim iskustvima koja tek treba da steknu, razgovoraju sa svojim roditeljima. Da li su ih očevi i majke pripremili na neke izazove koje dolaze same po sebi sa godinama. Naš obrazovni sistem je prilično krut kada su u pitanju ove teme, posebno kada se razgovara na nastavi koja je biologija. Nekako se usput govori o tome. Sama atmosfera u društvu govori da je potrebno nešto da se menja upravo u našem obrazovnom sistemu. Postoji velika potreba dece u tom pravcu da se ide - rekla je Tatjana Macura i dodaje da mora da postoji poverenje između dece i roditelja.

- Poverenje između roditelja i dece je ključno, odatle sve i polazi, bilo bi dobro da roditelji vode računa da vode kvalitetnije razgovore. Dovoljno je nekada i 15 minuta da zaista čujete vaše dete i osluškujete potrebe koje ono ima. Takođe, i da ga informišete o nekim potencijalnim opasnostima koje neke relacije mogu da izrode - dodala je Narodna poslanica.

Doktorka Mitrović smatra da ipak ne treba stvari generalizovati

- Uvek je bilo pojedinica koji su prerano stupali u seksualne odnose. Mi ni danas ne možemo tvrditi da naša omladina masovno stupa u odnose u tako ranoj adolescenciji. Zdravstveno vaspitanje mora biti inkoporirano u kontinuiranu edukaciju naše omladine, posebno u tim završnim razredima osnovne škole, jer ih mi moramo naučiti da ih zaštititmo.

Kontraceptivna pilula za dan posle

- Pilula je odlična da postoji i ona je poslednja šansa da ne dođe do neplanirane trudnoće, ali svaki naknadni seksualni odnos bi zahtevao još jednu, pa još jednu pilulu. Zbog toga češće dolazi do trudnoće, jer ona nema dugotrajan efekat.

Potrebna su dostupnija Savetovališta za mlade

- Roditelji su ključ, ali i dalje postoje barijere i distanca između dece i roditelja, ako oni od roditelja ne mogu da dobiju informaciju, moraju negde da odu gde im je ona dostupna.

Tatjana Macura ističe da je današnja statistika mnogo bolja u odnosu na statistiku pre dest ili dvadeset godina

- Pristup informacijama je mnogo drugačiji nego u naše vreme u tom tinejdžerskom dobu. Suviše smo strogi prema statističkim podacima o kojima govorimo, ma koliko oni bili strašni, ali ako poredimo današnje podatke, trebalo bi da ih poredimo sa nekim ranijim periodima. Situacija danas je sigurno bolja nego što je biila pre desetak ili dvadeset godiina, a mi imamo utisak da je gora, zato što se o tim stvarima na potpuno drugačiji način govori . Ne bih bila previše stroga prema našoj omladini, podatak koji ja imam je da četvrtina devojčica, tek posle 20. godine stupa u prve seksualne odnose - kaže Tatjana i dodaje da je ključ u razgovoru sa detetom:

- Jedno istraživanje iz Australije pokazuje, da što se više razgovara sa decom, oni kasnije ulaze u rizična ponašanja. Dolaze zreliji za te situacije koje mogu da im stvore probleme. Sistem obrazovanja ne može da bude krut, nastavnici ne smeju da budu kruti, već da pokažu dodatni napor da se deca informišu na pravi način o izazovima koji ih čekaju. Ne mislim samo na nastavnike, već i na pedagoge, psihologe.

Dr Ana Mitrović objašnjava i koje probleme trudnoća nosi u ranim godinama

- Ako se radi o zdravoj devojčici koja neplanirano ostaje trudna sa 14 ili 15 godina, i odluči se da zadrži trudnoću, problemi mogu biti brojni: veći procenat spontanih pobačaja, porođaji pre termina, što nosi niz drugih posledica, rađaju se deca male telesne težine, javljaju se češće ozbiljni problemi sa povišenim krvnim pritiskom i ozbiljni problemi kao što su preklampsija, daleko je veći procenat krvarenja. Mnogo različitih problema, kao da imate jednu osobu na kraju svoje reprodukcije, pa i one imaju problem zbog svoje životne dobi. Isto tako nije dobro rađati u ranoj mladosti, ali to je samo jedan deo problema. Šta je sa onim problemima vezanim za psihu za socijalne norme takve stigmatizirane devojčice koja se ohrabrila da u tom životnom dobu iznese trudnoću i postane majka, a i sama je još uvek dete. Mi znamo i da kod optimalne trudnoće u idealnom životnom periodu, procenat postporođajnih depresija i različitih drugih problema vezanih za psihu zbog same fiziologije trudnoće, hormona je povećan u značajnom procentu. To znači da su u ranoj mladalačkoj trudnoći brojni problemi - kaže doktorka.

- Treba da budemo dostupni i informacije moraju da budu tačne. Mladi trebaju da imaju punktove, posebno za takve urgentne situacije gde će se javiti.

Inormisanost o kontracepcija u našoj zemlji

- Srbija i zemlje regiona imaju veoma nisku stopu korišćenja savremene kontracepcije i mi pokušavamo tu svest da promenimo. Tu mislim na pilule i spirale. Vi i danas kod devojke koja nije rađala, ukoliko je posavetujete da bi njoj metod spirala bio optimalan, kod najvećeg procenta naše populacije, imaćete osudu, čak i od stručne javnosti, kako ste smeli nekome ko nije rodio da preporučite spiralu. Tačno se zna da dugodelujuća kontracepcija je idealan metod kontracepcije za adolescenciju, bez obzira na koju metodu se odlučite. Očekuje se da mlada osoba ima vidljivu pažnju, ima mnogo različitih stvari koje joj se motaju po glavi i često pilule zaborave da popiju. Često otputuju, promene torbu, preskoče jednu ili dve, onda sama metoda doživljava neuspeh. Kada ima ove dugodelujuće, onda se to aplikuje, bilo kao spirala, implant pod kožu ili injekcija, u zavisnosti šta koja zemlja ima registrovano, onda su one bezbedne određeni period. S tim što uvek je preporučena dvostruka zaštita, upotreba prezervativa, koja nije idealno sredstvo za odbranu od polno prenosivih bolesti, ali bolje nemamo - kaže doktorka.

Pravo vreme za prvi ginekološki pregled

- Neposredno pre stupanja u polne odnose ili odmah nakon toga, uvek savetujem da se prvo obavi jedan razgovor sa lekarom pre odluke o stupanju u seksualne odnose da bismo mogli da ukažemo na to kako mogu da se bore sa novim izazovima koji su pred njima - zaključila je doktorka u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs/K1)