Gledala sam kako živu decu bacaju u peć, njihovi krici su najstrašnije sećanje: Nevena je preživela Jasenovac

Foto: Wikimedia/Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije

Danas se navršava 79 godina od oslobođenja jednog od najstrašnijih sejališta smrti. Drugog maja 1945. godine, oslobođen je koncentracioni logor Jasenovac, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U njemu je počinjen veliki broj najgnusnijih i najužasnijih zločina nad Srbima, Jevrejima i Romima. I dalje ne postoji tačan broj ubijenih u ovom logoru, ali službeni podaci procenjuju između 77.000 i 104.000 ljudi (iako se pretpostavlja da je ubijeno 700.000 ljudi). Najviše ubijenih je Srba, između 45.000 i 52.000. Veliki broj Jevreja ubijen je odmah po dolasku u logor.

Preporučujemo

Svedočanstva onih koji su preživeli užase u ovom koncetracionom logoru i dalje su tu, a poznavaoci prilika ocenjuju da je ovaj logor bio još užasniji od ozloglašenog Aušvica. Jedan od svedoka je i Nevena Stanković, koja je sa majkom i dvojicom braće dopremljena u Jasenovac.

Bacili su me ka peći, ali sam promašila otvor i otkotrljala se...

Majka je starijeg brata maskirala u devojčicu, da ga ne bi ubili.

- Po dolasku u logor odmah su razdvajali majke od dece. Najstrašnije čega se sećam su krici kada su živu decu bacali u peć. Otvor na peći nije bio velik, pa su unutra samo mogla deca stati. Hvatali su i ubacivali jedno po jedno. Kada su mene uhvatili, bacio me je i promašio otvor peći, pa sam se otkotrljala sa strane - ispričala je Nevenka, o jezivoj sudbini dece u Jasenovcu.

Nevenka je preživela, pukim slučajem. Kako kaže, otkotrljala se pored. Dohvatio ju je drugi stražar koji ju je prepoznao kao ćerku svog nekadašnjeg kolege.

- Ovo malo plavo ću ja da uzmem - rekao je kolega njenog oca. Pitao ju je za majku i braću, a Nevenka ništa o njima nije znala.

- Bio je čovek i mogu reći da mi je spasio život - ispričala je Nevenka svojevremeno u emisiji Život priča.

Logor je činio kompleks od logora ciglane i logora Krapje, koji su radili do kraja 1941. godine, zatim tzv. Ciganskog logora i Kožare, koji su radili od 1942. do 1945. godine, Ženskog radnog logora, u kojem su žene radile pod teškim uslovima do iznemoglosti i Stare Gradiške.

"Tu u ovoj liniji su nas možda dve hiljade ljudi skinuli do gola, robu su nam pobacali na jednu hrpu, a kad sam došao u sam logor 3C video sam ljude okovane u lance, ciganski logor pun iznemoglih ljudi, batinjane na svakom koraku”, izjavio je jedan od preživelih zatvorenika u dokumentarnom filmu “Jasenovac ustaški logor smrti".

Za osam meseci rada logora 3C stradalo je 50.000 ljudi.

Ljudi su radili u ciglani, pilani i električnoj centrali, najznačajnijim objektima logora. Izrađivali su lance, kojima su ih kasnije okivali. Za jelo su im služene pomije, a pričalo se kako su ljudi bili toliko mršavi da su grobari mogli po dvojicu da nose.

(Telegraf.rs)