Tri decenije pisanja haiku poezije u Nišu

Foto: Unsplash / Álvaro Serrano

Grupa niških pesnika i umetnika pre 31 godinu osnovali su prvi časopis posvećen japanskoj knjiženosti - Haiku novine. Glavni urednik Dragan J. Ristić ističe da je tada nastalo veliko interesovanje za haiku poeziju u Nišu i da je to bio njihov beg od ratne stvarnosti Jugoslavije u istočnjačku filozofiju.

Haiku čine tri stiha u formi 5-7-5 slogova, a tradicionalni haiku mora govoriti o godišnjem dobu i na kraju ponuditi 'kiru' ili 'rez', odnosno kontrasnu reč ili izraz koji daje poentu celoj pesmi, kaže Ristić i napominje da je haiku poseban po tome što se pesmama ne daju naslovi, a teme su često priroda, godišnja doba ili tok misli autora, pišu juznevesti.com.

Preporučujemo

U Niš, prema rečima Dragana Ristić, haiku u formi novina stiže 1993. godine i od tada izlazi u kontinuitetu jednom godišnje, te je nedavno objavljen i jubilarni 30. broj.

Prvih godina bila je prisutna ratna tematika zbog građanskog rata, ali Ristić napominje da je to i danas aktuelna tema zbog rata u Ukrajini.

Oktobra 1993. godine pojavilo se glasilo tradicionalnih japanskih književnih formi “Haiku novine”. Pokrenula ga je grupa niških intelektualaca i umetnika. Časopis je nastavio da se uspešno širi kroz nove rubrike i nove autore, da edukuje čitaoce i afirmiše te književne forme prikazujući i njihovu istoriju, da spaja ljude sličnih pesničkih shvatanja - započinje Dragan J. Ristić.

Iako do 19. veka haiku poezija bila nepoznanica za svet, tokom 19. veka Japan je izvršio državnu reformu i “otvorio se Zapadu”, ističe Dragan Ristić i napominje da je haiku u prethodnim formama bio poznat po tome što su je pisali kraljevi i prinčevi svojim kraljicama i princezama, ali često i samuraji i srednjevekovni monasi.

Tema haiku poezije su i pejzaži, što je jedan od primenljivijih motiva u haiku poeziji. Opservacija ljudskog oka je ili prirodna ili civilizacijska. Za razliku od tradicionalnog, savremeni haiku je bogatiji imenovanjem boja, većim estetskim doživljajem, sugestivnim i aktivnim slikama. Takođe, nije okrenut prošlosti, nego i budućnosti, pa često je aktuelna tema i veštačka inteligencija i kreativnost - kaže Ristić.

U Jugoslaviji haiku stiže vek kasnije, 70-ih godina, a nakon prvobitnog velikog interesovanja, postaje skrajnuta književna forma, kako je Ristić opisuje.

Tvrdi da je oduvek morao da “juri” sponzore i da često na gradskim i republičkim konkursima dobija mnogo manje novca nego što mu je potrebno, kao i to da većinu stvari finansira sam. Međutim, pominje i sadašnjeg selektora muške fudbalske reprezentacije kao jednog od donatora.

- Dok je Dragan Stojković Piksi igrao u Japanu, a posle i bio trener u Kini, često je znao da nam pošalje donacije kako bi podržao naš rad. Često su sa njim sarađivali treneri iz Niša, pa kada se vrate, on im po njima pošalje novac - kaže Ristić.

(Telegraf.rs)