Deda Radosav (90) ofarbao sam jaja za Vaskrs: Otkrio nam kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik

Foto: Borivoje Ilić

Deda Radosav Ilić (90), nekoliko puta govorio je za naš portal, pa smo ga i danas posetili i čestitali mu Vaskrs. Sa njim smo proveli nekoliko sati, a u ostatku dana, kaže, očekuje dolazak dece i unučadi.

Vremešni starac živi u selu Negbina, na obroncima Zlatibora, nedaleko od Nove Varoši, tu se rodio, proveo skoro čitav životni vek, mada je, dok je bio zaposlen svakodnevno putovao na posao u fabriku u Novoj Varoši.

Preporučujemo

Ceo život bio je vezan za rodnu Negbinu, pa i sada penzionerske dane provodi u rodnom selu, i rodnoj kući.

Nekoliko godina, tokom zimskih meseci, odlazio je kod ćerke i sina, jer su surove i oštre zime pod Murtenicom, ali je ipak rešen da mu je najlepše u selu, pa mu ni zime ne padaju teško u 90. godini.

Na naš pozdrav Hristos Vaskrse, odmah je i on otpozdravio sa Vaistinu Vaskrse i vedrog lica, željan razgovora, pozvao nas na kafu i po jednu "ljutu", kao što je i običaj u zlatiborskom kraju, pa onda i da se kucnemo jajima, jer ipak je Vaskrs.

Foto: Borivoje Ilić

- Dobro došli i Bog vam pomogao! Svakog bih dana ugostio svakog ko naiđe, ali nema ljudi, nemam sa kim ni ljudski da se ispričam, a još da nije ovog telefona...ne znam kako bih. Srećom, dani prolaze, izašli smo iz zime, sada je odmah lakše - priča nam starina.

Spremio se Radosav za Vaskrs, jaja je, kaže, skuvao na Veliki petak, a jedina, i po njemu najbolja metoda za farbanje vaskršnjih jaja je kuvanje u lukovini.

Na starinski, a najzdraviji način. Tako su ih bojili i nekada, priča nam, još kada je i on bio dete.

- Ostavim komine od luka, koji sam trošio tokom zime, pa ih uvek sačuvam za bojenje jaja za Vaskrs. Imam jednu veliku, nekadašnju šerpu, koju smo koristili za varenje mleka, i u nju stavim "lukovinu", pa onda poređam jaja, i nalijem vodom, pa na šporet. I kad se skuvaju, dok se dobro ne ohlade, nikako ih ne vadim iz šerpe, tek kad voda bude prilično hladna. Tako se odvajkada radilo u selima - priča nam kako je kuvao i farbao jaja za danas, sutra i prekosutra.

Kroz razgovor, uz kafu i rakiju, pričali smo sa njim, pa nam je govorio o njegovom životu, poslu, čobanstvu, i zaključio da mu je najlepši period u životu bio dok je radio, ali i kad je otišao u penziju, i dugo posle bio čobanin u selu. Prošla vremena, kaže, bila su teška, naročito kada su bili ratovi. Sve je zapamtio.

Prema njegovim rečima, današnje vreme za mlađe generacije je idealno, u odnosu na period kada je on bio u najboljim godinama. Život mu je dodatno otežao gubitak supruge veoma rano, pa je sam ostao sa dvoje dece, pa je cela kuća bila samo na njegovim plećima.

- U fabrici obuće u "Varoši" proveo sam ceo radni vek, 30 i kusur godina, koliko je već tad bio u uslov za penziju - priseća se deda. - Posle ostao u selu, u domaćinstvu imalo stoke, gajili smo krave, ovce, koze. Ja sam se najviše starao oko ovaca, čuvao ih u Murtenici, pa sam u proleće skupljao ovce iz sela, ali i iz svih okolnih, i čuvao zajedno sa mojim. Nije ni to bilo lako, ali meni u penziji je odgovaralo. Ništa mi nije bilo slađe nego doručak u šumi kod ovaca, ali...ostarilo se - sa žalom nam priča Ilić.

I pričali bi dugo još, nego smo došli baš kada se starina spremao za sređivanje pred dolazak najmilijih, pa nismo hteli da "dangubi" u već započetom poslu, iako je nagoveštavao da nastavimo razgovor. Obećali smo dolazak drugom prilikom, a domaćin nam se zahvalio na poseti i razgovoru, a svim našim čitaocima poželeo je srećan praznik!

(Telegraf.rs)