Despotović: Potrebni su preventivni programi da se spreče zločini kao u Ribnikaru

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Psihoterapeut Vera Despotović ocenila je da je za pravilan razvoj dece ključna komunikacija sa roditeljima i istakla da nakon zločina u "Ribnikaru" i Duboni i dalje nemamo odgovarajuće preventivne programe. Despotović je rekla Tanjugu da je koncept srećne porodice individualan, pošto je za nekoga velika porodica to da su njeni članovi bliski, a za neke ako im deca idu na školovanje u inostranstvo.

Prema njenim rečima, važno je da svaku porodicu posmatramo kao jedinstvenu i specifičnu, da vidimo koje su joj potrebe, jer joj tek tada možemo pružiti podršku. Despotović je ocenila da bi porodica bila funkcionalna treba da postoje bliske veze između njenih članova, kako bi mogli davati međusobnu podršku i ljubav deci.

Svetski trend je da postoji raznovrsnost porodičnih formi i ne možemo da govorimo samo o tradicionalnoj porodici sa roditeljima i decom, dodala je Despotović.

"Došlo je do velikih pomaka od tradicionalnih formi porodice, sa roditeljima i decom, zato što je stopa razvoda velika i imamo jednoroditeljske porodice", istakla je Despotović.

Prema njenim rečima, ima mnogo i novoformiranih porodica, koje se osnivaju nakon razvoda, sa decom iz prethodnog braka ili zajednica, odnosno ima situacija gde dete ima više roditeljskih figura. Despotović je dodala da veliku razliku u odnosu na klasičan model porodice čine i porodice nastale uz pomoć surogat majki, zatim tu su istopolni parovi, kao i usvojiteljske i hraniteljske porodice. Prema njenim rečima, postoje i porodice nastale iz različitih kultura jer je danas mobilnost stanovništva velika i dolazi do kombinacija različitih nacionalnosti.

"Šta pravi porodicama problem? Što su porodice sada drugačije, jer je sloboda izbora veća. Ljudi prave različite izbore sa kim će živeti", navela je Despotović.

Ljudi vole da se okupljaju sa nekim sa kim žele da dele vreme i neku praksu, i nije samo bitna reproduktivna uloga koja je ranije bila dominantna, dodala je Despotović. Prema njenim rečima, porodicama je danas ipak ostalo važno okupljanje i deljenje misli i osećanja, samo što se to radi drugačije u odnosu na ranija vremena.

"Kohezija porodice je i dalje svima važna - da razmenjuju ljubav, misli, vreme, da daju podršku, to je svima važno. Ali način je promenjen", dodala je Despotović.

Ona je upozorila da "dominantni narativ da porodica treba da funkcioniše na tradicionalni način pravi problem i vrši pritisak na porodicu".

"Ako iskoračimo iz nečega što je poželjno, odmah se različitost osuđuje i ne podržava. Tu nastaju problemi, da ne funkcionišemo prema kulturnoj matrici koja je bila ranije", navela je Despotović.

Prema njenim rečima, "promene su neumitne, brzo se dešavaju i dopadalo se to većini ili ne - taj proces ide nezaustavljivo".

"Mnogo je korisnije da prihvatimo tu činjenicu da je do promena došlo i da je to realnost. Ljudi imaju prava na slobodne izbore. Ranije su mnogo bili uklopljeni u matrice i pod pritiskom radili neke stvari i ulazili u odnose", navela je Despotović.

U prenapregnuti i rastrzanim vremenima se mnogo očekuje od porodice, da optimizuje svoje snage i bude potpuno funkcionalna za decu, ali se Despotović zapitala da li je to moguće tamo gde je siromaštvo ogromno i postoji politička i ekonomska nesigurnost.

"Nemamo sisteme podrške i preventivne programe i kako je onda moguće da porodica može da optimizuje svoje snage i bude funkcionalna kako se od nje očekuje?", zapitala je Despotović.

Prema njenim rečima, treba skrenuti pažnju na odgovornost društva da da podršku porodicama i "tek onda možemo da očekujemo da bude funkcionalna, da ispuni ulogu, da bude podržavajuća za decu, da se emocionalno dobro razvijaju". Psihoterapeut je ukazala da svetska istraživanja pokazuju da stabilne veze, bliskost i podrška u porodici deluju veoma dobro na mentalno zdravlje dece, koja će biti otpornija na depresivnost i anksioznost.

"Da bi porodica mogla dati maksimum potrebna je ekonomska sigurnost, jer ako roditelji rade četiri posla dnevno, koliko je realno da očekujemo da se posvete deci?", upozorila je Despotović.

Napomenuvši da su kod nas neophodni centri za podršku roditeljima i deci, koji će im besplatno pomagati, Despotović je upozorila da su se stvari promenile i da u digitalnom dobu postoje brojni izazovi u savremenom funkcionisanju porodice. Prema njenim rečima, mnoge zemlje imaju centre za decu i mlade, gde mogu doći i kroz individualni i grupni rad mogu podeiliti svoje misli i nedoumice.

"Znate koliko je mladima danas teško da odrastaju? Mnogo!", naglasila je Despotović, dodavši da je za to potrebno da država opredeli resurse.

Prema njenim rečima, nakon prošlogodišnjih ubistva učenika u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i mladih u Duboni "vidimo da nije bilo ozbiljnih pomaka koji bi mogli da preveniraju takve događaje u budućnosti".

"Naravno da su rađene neke stvari. Dosta toga je urađeno. Ne možemo da zanemarimo pomagače koji su odlazili i dalje rade u toj školi", napomenula je Despotović. Upozorivši da su u ogromnom porastu anksioznost i broj suicida, Despotović je dodala da je "mentalno stanje mladih zaista zabrinjavajuće", dok se sve više se koriste psihoaktivne supstance i farmakoterapija.

"Na globalnom, sistemskom niuvou za ovih godinu dana nisu napravljeni pomaci. Rađeno je u toj školi. Ali ta situacija je uticala na mnoge druge mlade ljude koji su u tim godinama", upozorila je Despotović.

Kako je ona rekla, potrebno je na sistemskom nivou preduzimati mere koje bi mogle preventivno da utiču da se to ne dešava ili da se u ranoj fazi prepoznaju takva stanja.

"Imam utisak da je u toj konkretnoj situaciji bilo znakova, koji su ukazivali, na koje se nije reagovalo. Mislim da se ignorisalo", navela je Despotović.

Prema njenim rečima, mnoge institucije iz različitih razloga, bilo zato što nemaju kapacitete ili su nespremne, na prve znake ne reaguju adekvatno. Naglasivši potrebu da se reaguje u ranoj fazi, kada se problem prepozna, Despotović je dodala da se kod nas ne razvijaju preventivni programi.

"Mi kad smo aplicirali sa nekim preventivnim programima, i tražimo sredstva, kažu da nismo toliko bogato društvo da finansiramo preventivne programe. Uglavnom se ide na gašenje požara, a onda imamo ovakve posledice", ocenila je Despotović.

Prema njenim rečima, programi prevencije i resursi zajednice bi "mogli značajno da pomognu porodici da optimizuje svoje snage da se napravi balans između profesionalnog i privatnog". Istakavši da je mladima "vrlo bitno da je roditelj tu, da je posvećen deci, da ih osluškuje", Despotović je dodala da pritisci, zabrane i agresija ne pomažu, prave kontraefekat, ali i deci ne treba dati previše slobode bez odgovornosti.

Despotović je upozorila na trend da ima sve više narcisističkih osoba koje misle samo na sebe, svako gura svoje i "ne postoji minumom toga - šta je tebi potrebno, šta bi želeo/želela da radimo, pa da odgovorimo na tu potrebu".

Naglasivši da je potrebno da najpre društvo napravi pomake, ako očekujemo da nam porodice budu stabilnije, Despotović je primetila da je učinjen prvi korak sa stvaranjem Ministarstva za brigu o porodici.

"Sad ćemo da vidimo kakve će programe i politike dalje da razvijaju i inicijative da se da podrška porodici", dodala je Despotović.

Ona je istakla da je ključna razmena komunikacije između roditelja i dece.

"Kada roditelj oseti da dete hoće nešto da pita treba da bude posvećen i da bude tu. Treba da čujemo dete, a ne opet mi da govorimo šta treba da uradi", naglasila je Despotović.

Prema njenim rečima, da bi roditelj bio opušten i spontan sa decom i njemu je potrebna sigurnost, da zna da ga neće sutra izbaciti stanodavac jer nema novac za stan ili nema gde da ostavi dete jer je druga smena.

(Telegraf.rs/Tanjug)