Ovih 8 predmeta prioritet: Poznato kako bi mogla da izgleda nadoknada časova u osnovnim i srednjim školama

Teško je utvrditi koliko je osnovnih i srednjih škola u Srbiji prekinulo štrajk i vratilo se na nastavu. Nadležno ministarstvo tvrdi da se nastava obavlja u 97 odsto škola, uključujući izvođenje časova od 45 minuta i režima rada od pola sata, ali i škole u kojima radi deo nastavnika.

Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja kaže da učenici kad se vrate u klupe ne smeju biti preopterećeni, a da bi ocenjivanje moglo da bude formativno. Direktor OŠ "Veselin Masleša" u Beogradu Milan Stošić ističe da je suština obrazovno-vaspitnih ciljeva bitnija od načina na koji će se oni sprovoditi. Stošić podseća da su generacije učenika koje sada završavaju osnovnu ili srednju školu već bile u izuzetno nestabilnim okolnostima počev od pandemije koronavirusa do tragičnih događaja iz maja 2023. godine.

Preporučujemo

- Ova generacija je pre četiri godine bila u koroni. Tada su zaustavljeni u redovnom vršenju svojih dužnosti nastavnici, roditelji, deca... Od tada se neprestano nalazimo u nekom kriznom periodu - kaže Stošić.

Naglašava da se rad škola zasniva na dugoročnim strateškim dokumentima kao što su raznovrsni i godišnji planovi. Navodi da će prema tome i svaka škola morati da pokaže koliko je odstupila od svojih planova zbog tekućih okolnosti.

- Svaka škola će u saradnji sa ministarstvom, savetnicima i zavodom, morati da kaže koliko je odstupila od godišnjeg plana rada - objašnjava Stošić.

Prednosti i mane osmog časa

Kada je reč o uvođenju osmog časa kao mogućeg rešenja za nadoknadu propuštenog gradiva upozorava na opasnost od "preteranog formalizma".

- Suština su obrazovno-vaspitni ciljevi dece. Ne možemo se baviti decom samo formom, možemo sa platama i satnicama, ali ne i sa njima. Svaka škola će morati da pronađe način da ne preoptereti učenike - poručuje direktor OŠ "Veselin Masleša".

Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja saglasan je da je dodatni čas "osetljivo pitanje". Smatra da je trenutna situacija u skladu sa blokadam institucija i protestima možda i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava.

- Danas deca imaju jako kratku pažnju. Teško je da će sa tolikim brojem časova kvalitetno učiti. Možda je ovo i trenutak da razmislimo o smanjenju dnevnog opterećenja u smislu nastave. U moje vreme je pažnja popuštala već tokom petog ili šestog časa - kaže Ranđelović.

Ističe i da će osmi čas biti svojevrsni test za nastavnike da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije.

- Biće to pravi način da vidimo šta deca zaista mogu, a šta ne - naglašava sagovornik.

Povratak u školske klupe – ima li krajnjeg roka

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da se još ne zna kako će se situacija sa povratkom u školske klupe razvijati, ali da su prosvetni radnici duboko zabrinuti.

- Možda u javnosti postoji utisak da mi ne brinemo, ali mi sve vreme brinemo kako će učenici biti ocenjeni i kako će završiti školsku godinu - kaže Dimitrijevićeva.

Navodi da mnogo toga zavisi od trajanja protesta, učenika, a posebno maturanata, koji su u velikom broju u blokadi nastave.

- Ne zavisi sve samo od nastavnika. U zavisnosti od toga kada se protesti završe, zavisiće i način na koji ćemo zaključiti ocene i uspeh učenika - objašnjava sagovornica.

Borko Petrović, nastavnik u OŠ "Stevan Jakovljević" iz Paraćina, navodi da se ne može očekivati isti kvalitet znanja kao u redovnim okolnostima.

- To znanje neće biti ni približno onom koje bi bilo u normalnim uslovima. Poslednjih godina se sve više uči za ocenu, a ne za stvarno znanje - primećuje Petrović.

Napominje da će nastavnici morati da prilagode kriterijume i da u obzir uzmu sve okolnosti.

- Znamo tu decu, njihove mogućnosti i kapacitete. Ako ne mogu trenutno da pokažu svoje znanje, moraćemo da im izađemo u susret, ali to znači i spuštanje kriterijuma - ukazuje nastavnik iz Paraćina.

Ocenjivanje, radne navike, forma i suština

Ranđelović ukazuje na potrebu za većim korišćenjem formativnog ocenjivanja.

- Nastavnici najbolje poznaju svoje đake. Moraće da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog - smatra sagovornik RTS-a.

Posebno podvlači značaj fokusa na stvarno znanje, a ne samo na ocene.

- Dobro je što je kolega podsetio da treba da se osvrnemo na znanje dece, a ne samo na njihove ocene - zaključuje Ranđelović.

Stošić ističe da su prosvetni radnici odgovorni ljudi i da im treba omogućiti mehanizme da školsku godinu privedu kraju na najbolji mogući način.

- Ne možemo ovo završiti ako svi akteri, deca, roditelji, nastavnici, ministarstvo, ne razumeju situaciju i ne usaglase svoje stavove - tvrdi direktor OŠ "Veselin Masleša".

Na pitanje šta savetuje nastavnicima i roditeljima, odgovara da je najvažnije da se prvo vodi računa o deci.

- Prvo gledajmo psihičko stanje dece. Da ih privolimo da se vrate u školu, da ih ocenjujemo formativno, odnosno, da ocena bude afirmativna - poručuje Stošić.

Završni ispiti i autoritet nastavnika

Joca Stojkov iz OŠ "Ivan Goran Kovačić" u Beogradu posebno ističe problematiku završnog ispita.

- To je nešto što treba dobro analizirati. Škole nisu bile u istoj situaciji, a učenici bi trebalo da imaju iste uslove - upozorava Stojkov.

Rešenje, kako navodi, mora da dođe od nadležnog ministarstva i da se zasniva na realnoj proceni situacije.

- Treba doneti adekvatna rešenja na osnovu analiza, a ne šablonski - smatra Stojkov.

Stošić ističe da ima dece koja u školu nisu dolazila mesecima.

- Nemamo više vremena za dodatne sadržaje. Prioritet treba da bude na predmetima koji ulaze u završni ispit: srpski, matematika, fizika, hemija, istorija, geografija, biologija - ukazuje sagovornik.

Upozorava da, iako je proleće i dani su duži, vremena je sve manje.

- Da li ćemo sve stići i da li ćemo sve postići u školi? Potrudićemo se, ali moraju da se potrude i deca i roditelji - ističe Stošić.

Ranđelović veruje najveći izazov tek predstoji – vraćanje navika.

- Najteže će biti vratiti radne navike i autoritet nastavnika. To nije važno samo za ovu godinu već za celokupno obrazovanje te dece - zaključuje sagovornik iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja.

(Telegraf.rs/RTS)