Romkinje između tradicije i borbe za ravnopravnost

Duboko ukorenjen patrijarhat i dalje određuje živote mnogih Romkinja, ali sve više njih podiže glas protiv diskriminacije i nepravde.

Patrijarhat se često doživljava kao ostatak prošlih vremena, ali njegova senka i dalje snažno pada na svakodnevni život žena – naročito u tradicionalnim romskim zajednicama. U tim okvirima, muškarci i dalje imaju odlučujuću ulogu u porodici. Od očeva i starijih muških članova očekuje se da budu autoriteti, zaštitnici i donosioci ključnih odluka, dok se ženama često dodeljuje pasivna, podržavajuća uloga – bez glasa i prava da odlučuju o sopstvenom životu.

Preporučujemo

Romkinje su među onima koje najteže osećaju posledice takvog sistema. One se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom – kako na osnovu pola, tako i etničke pripadnosti. Ekonomska zavisnost, ograničen pristup obrazovanju, rani ugovoreni brakovi i nasilje koje se neretko toleriše unutar zajednice dodatno otežavaju njihovu borbu za dostojanstven život.

Iako je u Srbiji zabeležen izvestan napredak kroz brojne programe i inicijative za osnaživanje Romkinja, promena ide sporo. Glavni problemi, davno prepoznati, i dalje su prisutni i duboko ukorenjeni. Problem patrijarhata nije samo lični – on je sistemski. A sistemska nepravda traži sistemsku promenu.

Upravo o tome govori i Leila Demirovski, Romkinja iz Berlina, aktivistkinja i edukatorka koja već godinama radi sa mladim Romkinjama širom Evrope.

Kako vidiš razliku između položaja Romkinja u Nemačkoj i na Balkanu?

„U Nemačkoj, iako nije idealno, Romkinje imaju veći pristup obrazovanju i mogućnostima. Sistem funkcioniše drugačije. Ali patrijarhat ne zna za granice – on je i dalje prisutan, samo u drugačijim oblicima. Najveća razlika je što ovde postoji više institucionalne podrške za žene koje žele da izađu iz začaranog kruga nasilja i diskriminacije.“

Šta poručuješ mladim Romkinjama koje žele da menjaju stvari u svojim zajednicama?

„Prvo, verujte u sebe. Niste same. Imate pravo da učite, sanjate i birate. Promena dolazi sporo, ali svaka od nas je deo te promene. I najvažnije – ne bojte se da budete glasne.“

Romkinje su često stubovi svojih porodica – nevidljive heroine koje nose teret svakodnevice. Iako ih društvo retko priznaje, njihova snaga i istrajnost postaju sve vidljivije. Njihova borba za ravnopravnost nije samo lična – ona je i kolektivna i univerzalna. Vodi se na ulicama, u institucijama, u obrazovnim ustanovama, ali i unutar sopstvenih domova, tiho, uporno i hrabro.

Osnaživanjem Romkinja ne gradi se samo jednakost – gradi se društvo koje veruje u pravdu, različitost i pravu promenu.

(Telegraf.rs/A.N.)