Da li će vozači plaćati kazne srazmerno visini plate i vrednosti auta? Simidžija o merama koje treba da zažive

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja trebalo bi da stupi na snagu polovinom ove godine, a najavljene su brojne promene. Pre svega, ono što je sve izvesnije su strože kazne za one koji budu vozili pod dejstvom alkohola i trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje. Takođe se planira i uvođenje pametnih kamera sa veštačkom inteligencijom koje bi beležile prekršaje bez izuzetka, što znači da ne bi bilo ni "zaštićenih".

Jedna od kontroverznijih ideja koje su pominjane u javnosti je i mogućnost da vozači ubuduće kazne plaćaju srazmerno visini plate i vrednosti vozila. Koliko su pomenute mere realne i očekivane pitali smo saobraćajnog inžinjera i stručnjaka Vladimira Simidžiju. On je za Telegraf govorio i o propisima u vezi sa električnim trotinetima, vezivanju pojasa...

Preporučujemo

• Među predlozima koje dostavljaju građani, kako nezvanično saznajemo, jeste da kazne budu prilagođene visini primanja počinioca prekršaja. Koliko mislite da je realno da će to biti uvedeno a koliko bi u praksi bilo realno da zaživi?

To, po mom mišljenju neće biti uvedeno, a i ne treba. Nije suština u visini kazne, suština je u izvesnosti kažnjavanja. Ukoliko ste sigurni da ćete biti kažnjeni za prestup, nećete ga učiniti. Kazne za prekršaje treba da budu pametno osmišljene i usmerene ka tome da prekršioci odustaju od prekršajnog ponašanja, jer su sigurni da će biti kažnjeni. Znači, ističem da je cilj da se ne pravi prekršaj, a ovaj način vodi ka tome.

• Najavljena su stroža pravila za vozače električnih trotineta, a samim tim i oštrija kaznena politika. Između ostalog, da moraju biti obeleženi posebnim nalepnicama i da ne smeju da se kreću po autoputu i motoputu. Šta je po Vama najbitnije za rešenje tog problema?

Trotineti su realna stvarnost, a doprinose umanjenju saobraćajnih zagušenja automobilima. Treba im omogućivati uslove za kretanje, sada to nemaju. Najava vezana za nalepnice , registraciju i strožiju kaznenu politiku, pokazuje da oni koji odlučuju o tome, ne vladaju tematikom, a to je bezbedno i funkcionalno kretanje, u ovom slučaju, trotinetima.

• Ako se ne varam, kad vozača kod nas zaustavi policija, tolerancija na alkohol je 0,2 promila, a recimo u Engleskoj je 0,8. Kako objašnjavate te različite standarde i da li je relano da kod nas zaživi nulta tolerancija?

Alkohol, u drumskom saobraćaju je još jedna od tema kojoj nadležnine umeju da doskoče. Od kada je alkohol izmišljen, ljudi piju, piče i dalje, zabranjivali mi to ili ne. Taj cilj da ljudi vozači ne piju ne možemo ostvariti. To nama i ne treba da bude cilj, cilj treba da bude bezbedno ponašanje u saibraćaju. Znači, da kada popiješ, a sedneš za volan, moraš bezbedno doći iz tačke A u tačku B. Kako to postići. Opet strah od kazne. Vozač unapred mora da zna, ako popije, a dogodi mu se saobraćajna nezgode, mora odgovarati, bez obzira da li je on napravio propust uzročno vezan za nastanak nezgode.

• Kako stojimo sa poboljšanjem discipline naših vozača po pitanju korišćenja telefona u vožnji i vezivanju sigurnosnog pojasa?

Vezivanje sigurnosnog pojasa ne vidim više kao problem, neznatan procenat vozača i putnika na prednjem sedištu se veže. Korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje je samo još jedan ometač pažnje vozača. Lako se rešava zakonskom merom da ni jedno vozilo ne može proći tehnički problem bez ugrađenog uređaja koji omogućava razgovor, bez korišćenja ruku. Kao kada slušate radio u kolima.

• Među predlozima je i to da mladi vozači više neće dobijati probnu dozvolu u dosadašnjem obliku već standardnu samo sa posebnim kodom koji označava ograničenja koja važe na teritoriji Srbije. Da li je možda to potencijalno rešenje za sve veći broj udesa izuzetno mladih vozača, posebno sa "besnim" automobilima?

Problem mladih vozača, ukoliko postoji kao problem, ukazuje na kvalitet obuke i to da nadležni nisu dorasli tom problem. Cilj obuke mora biti siguran i bezbedan vozač. Kada vozač prođe osnovnu obuku, a to je umeće upravljanja vozilo, njegova škola bi mu trebala dati privremenu dozvolu, recimo na 6 meseci, taman toliko da potpuno ovlada upravljanjem vozila. Ako u tih 6 meseci ne napravi ni jedan prekršaj, to škola mora da mu naglasi, dolazi na desetak časova do obuke sa temom bezbedan vozač. Tek tada polaže za trajnudozvolu i polaže u školi koja ga je obučavala, a ne kod saobraćajne policije.

• Kad je, po Vašem mišljenju, krajnje vreme za oduzimanje dozvole, a kad za oduzimanje vozila?

Dozvolu i automobile ne treba oduzimati, jer time se ništa ne postiže. Ako uzmete dozvolu, voziće bez dozvole, ako uzmete vozilo, voziće tuđe. Taj gest je odmazda i ne doprinosi cilju kojem težimo, a to je viši nivo bezbednosti i funkcionalniji saobraćaj.

• Da li o svemu ovome pričamo jer obuka vozača u školama nije na zadovoljavajućem nivou ili je ipak na kraju sve do pojedinca - primene znanja i savesti?

Obuka u školama nije na zadovoljavajućem nivou, ali tome nisu škole krive. Osmišljeni system im je nametnut, što je greška. Školama treba omogućiti da daju svoje predloge kako da obučavaju kandidate koji će biti bezbedni učesnici u saobraćaju. Njihove predloge treba izdiskutovati i usvojiti ono što mislimo da će biti dobro za ostvarenje cilja.

• Ima li rešenja za to što su mnogi ljudi po kažnjavanja iznad zakona?

Ovo pitanje je vezano za korupciju, a toga je uvek bilo i biće.

(Telegraf.rs)