Paljenje smeća je najštetnije za zdravlje: Ovo nikako ne smete raditi, a novčane kazne su paprene

Večito pitanje oko kojeg se uglavnom ukućani sporečkaju je "ko će da izbaci đubre". Smeće koje napravimo u toku dana završi u gradskom kontejneru, a potom i ga radnici gradske čistoće odvezu na deponiju gde se dalje reciklira. Međutim postoji podatak, koji nimalo nije prijatan, a koji utiče na sve nas - u Srbiji je registrovano 2.526 divljih deponija u 2024. godini.

Najveći broj divljih deponija nalazi se u seoskim sredinama, a iako su lokalne samouprave u zakonskoj obavezi da uklanjaju divlje deponije, prema dostavljenim podacima čak 1.617 divljih deponija nije uopšte čišćeno tokom 2023. godine.

Preporučujemo

Koliko često uopšte razmišljamo o našoj životnoj sredini, o našoj okolini? Zapitamo li se nekada kako uopšte nastaju divlje deponije, da li nam se ovo pitanj uopšte javlja, da li imamo svest o njihovom nastajanju i problemu koji nam stvaraju? - Deponije nastaju tako što ljudi bacaju otpad tamo gde mu nije mesto! Umesto da đubre bace u kantu, ono završi negde u prirodi. U mnogim selima nažalost komunalne službe ne pokrivaju sva domaćinstva, pa onda ljudi pribegavaju raznim metodama kako da se reše otpada, a najgore što mogu da urade je da zapale otpad. 

Nažalost u selima je ova pojava česta, a spaljivanje otpada je jako štetno i čak zakonom zabranjeno.

Paljenjem plastike, gume, starih nameštaja i drugih veštačkih materijala u vazduh se oslobađaju otrovne materije koje mogu ozbiljno ugroziti zdravlje ljudi, kontaminirati zemljište i uništiti biljni i životinjski svet u okolini.

Osim toga, vatra može lako da se proširi i izazove požare na otvorenom, naročito leti kada je vegetacija suva. Mnogi požari koji nastanu u šumama i na njivama zapravo počnu baš tako – spaljivanjem otpada.

Kazne

Prema Zakonu o zaštiti od požara, zabranjeno je spaljivanje smeća, biljnih ostataka i drugih materijala na otvorenom prostoru. Za nepoštovanje ove zabrane predviđene su novčane kazne: i do 1.000.000 dinara za pravna lica, odnosno do 50.000 dinara za fizička.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako: 2) loži otvorenu vatru u šumi i na udaljenosti od 200 m od ruba šume suprotno članu 46. ovog zakona; 3) smešta zapaljivi materijal na prostoru suprotno članu 48. Zakona;

4) za vreme žetve ne preduzima posebne mere zaštite strnih useva od požara (član 49. st. 1. i 2);

5) (brisana)

6) ne organizuje protivpožarnu stražu (član 51);

7) primeti neposrednu opasnost od izbijanja požara ili požar a ne ukloni opasnost, odnosno ne ugasi požar ili o požaru bez odlaganja ne obavesti nadležnu vatrogasnu jedinicu ili policijsku stanicu (član 71. stav 1);

8) lažno prijavi požar ili drugu tehničko-tehnološku nesreću (član 71. stav 2);

8a) ne pribavi saglasnosti u skladu sa čl. 33, 34. i 35. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako spaljuje ostatke strnih useva, smeće i biljne ostatke na otvorenom prostoru (član 50. stav 1).

Ministarstvo preduzima mere

Ministarstvo zaštite životne sredine aktovno radi na poboljšanju naših života i okolite, a usvajanjem dva predloga zakona kojima se potvrđuje kreditni aranžman sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuskom agencijom za razvoj (AFD), biti omogućena dalja ulaganja od 150 miliona evra u izgradnju modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

- Izuzetno je važno izgraditi regionalne centre, mi trenutno radimo na izgradnji sanitarne deponije, koja će moći da absorbuje svu tu količinu otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave. To se radi po svim evropskim standardima. I zahvaljujući saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom, imamo mogućnost da vidimo koje su to najbolje tehnologije koje se koriste u Evropi i svetu - rekla je svojevremeno ministarka iz prethodne Vlade Irena Vujović.

Ona je dodala i sa su u toku radovi na izgradnji najvećeg regionalnog centra u Srbiji Kalenić-Ub, gde će se tretirati otpad iz 15 lokalnih samouprava u kojima živi više od pola miliona građana, a u prethodne četiri godine zatvoreno i sanirano 11 nesanitarnih deponija, a u toku su radovi na zatvaranju još tri lokacije.

Kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine u prethodne četiri godine očišćeno je više od 1.000 divljih deponija.

Telegraf.rs sproveo je anketu među čitaocima kako bismo proverili na koji način vi odlažete otpad.

(Telegraf.rs)