"Život me je naterao da budem jaka": Dragana prebaci preko ruku 120 džakova ćumura, vozi traktor, radi sve

Znate onu izreku "mnogo si ti muško za jedno žensko"? E pa nekoga prosto život natera na to, da joj iako pripada nežnijem polu, svakodnevica bude puna pravih muških poslova, gde je potrebna zaista ogromna snaga i istrajnost. To je sudbina Dragane Perišić iz ivanjičkog sela Ograđenik, ali ona se na nju ne žali. Prihvatila je kao životnu "datost" i ide dalje.

- Meni je ceo dan povezan i imam umemorisano u glavi šta treba da radim. Uveče se tek uđe u kućua nekad se i okasni pa uhvati noć. Prvo su krave, pa ovce, svinje, koke...Sve moramo da namirimo. Imamo i jaganjce, teliće. Onda se vraćam kući,prerađujem mleko u kajmak i sir, pa ide doručak - priča Dragana o tome šta sve stigne da obavi preprvog obroka u danu.

Preporučujemo

Kako to biva na selu, cela porodica je uključena u poslove oko poljoprivrede, a oni uz pomenuto, podrazumevaju i maline, krompir i ćumuranu. E kad smo kod ovog poslednjeg, Dragani tu mnogi pripadnici "jačeg pola" ne bi mogli "stati na crtu", jer dok "muški", kako kaže, kad lože, preko ruku prebace 90 džakova ćumura, ona iz izbroji čak 120.

- Drva koja mogu svojom snagom da savladam,ja to ubacim, složim. Muž kad mi se povredio s traktorom, i tad je radila ćumurana, morala sam to da dovedem do kraja da bi se imalo para. Život me je naterao - priznaje Dragana i ističe da nikada nije dokona, daje stalno u poslu i za njema prepreka.

Nije ni čudo što je smatraju jednom od boljih ćumurdžija u selu.

A selo...E u njemu, napominje ova snažna i vredna žena, osim sve manjeg broja ljudi, nedostaje put.

- Put mi je najveći problem. Volela bih deca ćešće da mi dođu. Unukicu imam od 4 godine. I druženja mi fale - priča Dragana.

Ljude,na koju god starnu pogledaš,iz pravca imanja Perišića, možeš nabrojati na prste jedne ruke, eventualno "pune dve".

Oni koji su, kao Dragana i njena porodica, ostali ovde, bore se sa ćudljivošću ovih predela na oko 1.000 metara nadmorske visine - kako znaju i umeju.Posebno zimi, kad "udari" sneg.

- Poslednjih godina i ne, ali pre nekih pet i više, to su bili "tuneli" i ja kad ostanem sama ovde morala sam da ih "kidam" da bih se spustila do štale - kaže Perišćeva.

I ma kakve da su zime za ovu ženu zime nema, dokle god je ovako snažna, hrabra i vredna. Svaka čast!

(Telegraf.rs/Infoliga)