Neptun posle dve hiljade godina izronio iz srpskog tla: Građani u šoku

U Muzeju Srema otvorena je postavka "Zaštitna arheološka istraživanja u Sremu 2016–2023" na kojoj su prvi put predstavljeni izuzetno vredni arheološki eksponati, pronađeni tokom sedam godina istraživanja na brojnim lokacijama na kojima se radilo i gradilo, od stambenih zona do gasovoda, brzih i auto-puteva.

Tamo gde je u rimskom Sirmijumu bio antički trg, a danas glavna saobraćajna raskrsnica Starog šora, 2.000 godina čekala je skrivena skulptura glave boga Neptuna da bude pronađena, restaurirana i izložena.

Preporučujemo

"Sama skulptura datira sa kraja prvog i početka drugog veka naše ere i predstavlja najverovatnije import koji je na naše područje došao sa područja Italije. Ona pripada jednom klasističnom stilu rimske umetnosti koja je našla uzore na osnovu skulptura iz klasičnog grčkog perioda", objašnjava Biljana Lučić, arheolog Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

Od nakita, novčića, medicinske i vojne opreme, pokućstva do božanstva plodnosti figurine Prijap, na 17 lokacija u Sremu više hiljada pronađenih predmeta. Mnogi su jedinstveni i u svetskim arheološkim zbirkama, vredni i za Uneskovu zaštitu.

"Mi smo istraživali lokalitet Surduk – rimski Ritijum. Na našoj teritoriji on se prostire u dužini od 450 kilometara, a ovo je lokalitet koji zavređuje da se stavi na tu listi zato što smo istražili dobar deo lokaliteta i pronašli smo uglavnom vojnu opremu što je još jedan od dokaza da je tu bila rimska postaja", ističe Miroslav Jesretić, arheolog Muzej Srema.

Od lokaliteta u Irigu, preko Kupinova, srednjovekovne crkve u Višnjićevu na istom terenu i arheolozi i građevinari. Jedni čuvaju, drugi kroz puteve, gasovode, naselja grade novu istoriju, kompromisi i saradnja politike planiranja i zaštite kulturnog naslednja u Sremu.

"Bitno je da je to bogatsvo kulturnog nasleđa naše zemlje slojevito. Imate lokalitete od praistorije do današnjih dana i gde god da se nešto gradi i da se kopa trebalo bi da arheologija prvo istraži i prođe pre gradnje tih nekih novih modernih objekata", naglašava Jestretić.

"Istorija i kulturno nasleđe predstavlja i našu budućnost. Dakle, ovo je jedan veliki potencijal, materijal koji mi ovde imamo, predmeti koje mi ovde imamo zaista se ne mogu videti nigde drugde, tako da je ovo jedna velika osnova i potencijal za razvoj kulture i turizma u našoj sredini", naglašava Andrija Popović, direktor Muzej Srema.

Postavka u Muzeju Srema podeljena je na šest segmenata, predstavljeno je skoro 600 predmeta javnosti dostupnih naredih šest meseci.

(Telegraf.rs/RTS)