Kakva moćna mašina! U Srbiji prvi put instaliran protivgradni top: Ono što radi tokom oluje je neverovatno

U periodu iza nas Srbiju su pogodile ozbiljne vremenske nepogode. Ogromne količine kiše plavile su ulice, napale zemlju preko mere, doprinosile izlivanju voda. Međutim, ono što uvek ostavi posebne posledice po prirodu i imovinu ljudi jeste - grad. To na svojoj koži najviše osete voćari.

I proleća 2025. godine su te neprilike potvrdile potrebu za većim stepenom zaštite zasada, a to znači osiguranje, protivgradna zaštita, podizanje protivgradnih mreža. Štaviše, grad toliko zna biti nemilosrrdana da je odavno postalo jasno da je nužna i dodatna zaštita.

Preporučujemo

Zato je u Srbiji prvi put instaliran protivgradni top, sistem koji utiče na veličinu grada, a u pitanju je voćnjak Slavka Popovića u Bačincima, u Sremu.

Popovići su, inače, do sada uspevali da ostvare rod od 94 odsto jabuke prve klase. Održati taj nivo uz česte vremenske nepogode je sve teže. Zato su i uveli navedenu zaštitu.

- Odlučili smo se za ovaj top zato što smatramo da protivgradna mreža nije više dovoljna zaštita na našim prostorima, jer se dešava da pada krupniji grad koji ova mreža sigurno ne bi izdržala ili bi je oštetio na više mesta ili bi je pokidao samim tim uništio bi i voćnjak - navodi voćar Slavko.

Talas koji emituje uređaj utiče na gradonosni oblak ili na grad koji je već krenuo da pada, tako što otapa led, umanji ga i učini bezopasnim na tlu.

- Postoji reakcija acetilena i kiseonika gde se jedan talas zvučni izbacuje pod velikim pritiskom, koji svakih 7 sekundi i taj talas jednostavno zadržava te oblake i taj grad. U jednoj oblasti Anomarija u Portugaliji gde je 40 ovakvih sistema protiv grada štite negde oko 1.800 hektara - kaže dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo.

Na nedavno završenom sajmu voćarstva i povrtarstva u Riminiju u Italiji prikazano je više novih sistema za zaštitu voćnjaka od vremenskih nepogoda. Međutim, da bi to i kod nas zaživelo, neophodna je, ističu voćari, podrška.

- To su sve metode koje postoje, ali su veoma skupe i ako bi krenuli to da koristimo država bi trebalo da pomogne nama proizvođačima, jer svake godine imamo led, mraz i onda moramo da se prilagođavamo i uvodimo nove tehnologije - kaže Goran Čarubrić, voćar iz Manđelosa.

Inače, štete od grada nisu samo one direktne koje će u toj godini uništiti rod, već su i indirektne pošto uništavaju lisnu masu i stabla, a teže se formiraju rodni pupoljci za sledeće godine.

(Telegraf.rs/RTS)