Beograd domaćin najvećeg svetskog kongresa o srčanoj slabosti: Dolaze najveći stručnjaci

Evropski kongres o srčanoj slabosti biće održan od sutra do 20. maja saopštilo je Udruženje za Srčanu slabost Srbije i istaklo da će to biti jedan od najvećih globalnih skupova u toj oblasti.

"U organizaciji Evropskog udruženja kardiologa (ESC) i Evropskog udruženja za srčanu slabost (HFA), ovaj kongres predstavlja najveći globalni skup posvećen srčanoj slabosti, koji će okupiti oko 5.500 učesnika iz celog sveta, uključujući 470 vodećih stručnjaka iz oblasti kardiovaskularne medicine", navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Takođe, ukazano je da će Udruženje za srčanu slabost Srbije predstaviti rezultate domaćih istraživanja i doprinos globalnoj borbi protiv srčane slabosti.

Tokom kongresa će biti predstavljeni najnoviji terapijski protokoli, uključujući primenu savremenih lekova, medicinskih uređaja i intervencijskih procedura.

"Posebnu pažnju privući će više od 20 ekskluzivnih naučnih saopštenja koja će prezentovati svetski priznati naučnici, prikazujući najnovije terapijske protokole i klinička dostignuća u lečenju srčane slabosti", navodi se u saopštenju.

Udruženje za srčanu slabost Srbije predstaviće rezultate domaćih istraživanja i doprinos globalnoj borbi protiv srčane slabosti.

Jedan od ključnih ciljeva događaja biće i edukacija mladih kardiologa, koji će imati jedinstvenu priliku da prate predavanja, učestvuju u diskusijama i razmenjuju iskustva sa najistaknutijim stručnjacima današnjice.

Predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije i kardiolog Petar Seferović rekao je da ovaj kongres predstavlja ne samo značajan stručni i naučni događaj, već i priliku da se opšta javnost u Srbiji dodatno informiše o ozbiljnosti srčane slabosti i savremenim metodama njenog lečenja.

"Srčana slabost je ozbiljno i učestalo oboljenje kod kog srce gubi sposobnost da pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma. To znači da tkiva i organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što dovodi do brojnih tegoba", rekao je Seferović.

Simptomi srčane slabosti

Dodao je da simptomi srčane slabosti mogu da se razvijaju postepeno i često ostaju neprepoznati u ranim fazama budući da se najčešće javlja kratkoća daha, naročito pri naporu ili ležanju, zatim umor i iscrpljenost, oticanje nogu, zglobova i stopala, ubrzan ili nepravilan rad srca, noćno buđenje zbog gušenja, smanjena tolerancija fizičkog napora, učestalo noćno mokrenje, kao i gubitak apetita i osećaj nadutosti što su simptomi koji se često pripisuju starenju ili slaboj kondiciji, pa pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara.

Načenik Odeljenja za srčanu slabost i zamenik direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Arsen Ristić rekao je da dijagnoza srčane slabosti podrazumeva detaljan klinički pregled, laboratorijske analize, EKG, ultrazvuk srca i druge analize koje pomažu lekarima da procene koliko je srce oslabljeno.

"Lečenje srčane slabosti je kompleksno i prilagođava se svakom pacijentu, ali su osnovni ciljevi terapije poboljšanje rada srca, ublažavanje simptoma i sprečavanje pogoršanja bolesti", rekao je Ristić.

Dodao je da su osnovni lekovi ACE inhibitori, beta-blokatori i diuretici, koji pomažu u smanjenju opterećenja srca i kontroli simptoma.

Dodao je da je dokazana efikasnost ove terapije u svim oblicima srčane slabosti, uključujući i one sa očuvanom ejekcionom frakcijom.

Srčana slabost je najčešće bolest starije životne dobi, oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina globalno ima ovu dijagnozu.

Međutim, zabrinjavajuće je što se starosna granica sve više spušta, a na to utiče savremeni način života, stres i sve češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba dovodi do povećanja učestalosti srčane slabosti kod mlađih ljudi.

Iako se danas akutni infarkt uspešnije leči, oštećenje mišića koje može zaostati neretko vodi ka razvoju hronične srčane slabosti.

Navedeno je da srčana slabost ima ozbiljnu prognozu, budući da svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

U svetu sa srčanom slabošću živi više od 64 miliona ljudi, a procenjuje se da je u Srbiji više od 120.000 obolelih.

(Telegraf.rs/Tanjug)