Deki Miodragu rekli da će uskoro da umre, on je za kraj imao samo jednu želju: "Otišao je miran sa ovog sveta"

Postoje ljubavi koje ne blede. One ne zavise od vremena, okolnosti, ni godina koje neumitno teku. Ljubav Miodraga i Radmile Pejčić iz Beograda bila je baš takva. Ljubavna bajka duga 46 godina braka, puna razumevanja, poštovanja i neizmerne ljubavi počela je davne 1977. godine, u vremenu kada su reči imale težinu, a zaveti trajali. Mnoge uspone i padove izgurali su oslanjajući se jedno na drugo. Surove vesti da su Miodragu dani odbrojani u njemu su rasplamsale želju da ženi koja je sa njim provela skoro pola veka pokloni još jedan zavet - ovaj put pred Bogom.

Emotivna fotografija sa crkvenog venčanja koju je podelila njihova ćerka Ivana mnoge je raznežila. U tom trenutku Miodragu je već bilo saopšteno da su njegovi dani odbrojani. Doktori su surovo procenili da mu ostaje tek dva meseca života.

Preporučujemo

- Mom ocu je dijagnostikovana teška bolest. Imao je karcinom pankreasa i negde je znao da mu je vreme odbrojano. Njihovo gradsko venčanje je bilo još 1977. a on je oduvek želeo da to obeleže i crkveno. Tradicionalno je želeo da obeleže taj čin i da se, što bi naš narod rekao, pred Bogom zakune u ljubav. To je za njega mnogo značilo, jer je bio bolestan, u teškom stanju je taj čin odradio i taj čin je bio u najužnjem krugu porodice. Meni se čini da tek kad se to obavilo, taj čin, da je tek nakon toga mogao da ode mirno sa ovog sveta. To je negde bila njegova poslednja želja koju je mogao i uspeo da ispuni do kraja. Venčanje se održalo u Crkva Svetog proroka Ilije na Mirijevu. Venčanje je bilo u maju 2023. a tata je preminuo u martu 2024. godine - priča Ivana.

Nakon crkevnog venčanja, Ivana kaže da je primetila da se njen otac osećao rastrećeno i da ga je taj čin, iako pred smrt, dodatno umirio.

- On nikad nije bio šireg osmeha kao tog dana. Taj čin je za njega bio, ja mislim, najsrećniji dan. On je inicirao na tome godinama, mama je naravno bila služba za to apsolutno, ali mi kao žene, kao "pa dobro, pa hoćemo, pa dobro ima vremena", i to ima vremena pretvorilo se daj da obavimo to dok ne bude kasno. On se osećao rasterećeno, osećao se mirno i jedan deo zabrinutosti je nestao od tada. eligija je nešto veoma specifično, kod njega je to više, zbog bliskosti sa bolešću, tada već i smrću, mislim da ga je taj čin dodatno umirio - istakla je Ivana.

Kako do sada još uvek nije stupila u brak, Ivana ističe, da je uvek tražila ono što je uvek pred sobom gledala. Njeni roditelji, kako kaže, pre svega bili su prijatelji, a tek onda ljubavnici i sve što uz brak ide.

- Baš zato što sam tražila to nešto što sam gledala celog života ja još uvek nisam u braku. Živela sam do 39. godine s roditeljima i gledala njihov brak, njihovo funkcionisanje. Mislim da je ključno da supružnici pre svega moraju biti prijatelji, najbolji prijatelji, pa tek onda i ljubavnici i sve ostalo što ide uz brak, ali pre svega to je neka vrsta razumevanja. Oni nisu imali nikada krupne razmirice i to je jako važno. Dakle, ne treba se prelaziti preko nekih krupnih stvari. Oni su uvek imali neke dečije svađice i rasprave koje su prosto meni bile jako slatke. Tako da je definitivno ključ razumevanje i pre svega prijateljstvo između dvoje ljudi, odnosno između partnera. Moraju biti i prijatelji, i brat i sestra, i ljubavnici, i sve u jednom. Teško je naći, teško je izbalansirati, i oni su imali krizne momente kada je teško, ne može biti sve savršeno, da je tako, ne bi bilo dobro, ali definitivno kad sve sad saberem, apsolutno bih volela da imam takvu životnu priču kao što su imali oni. Tako da je bilo lepo gledati ih - istakla je Ivana.

Ivana u emotivnoj priči o svojim roditeljima i ocu koji je godinu dana nakon crkvenog venčanja preminuo, ističe da je uprokos prognozama lekara njen otac poživeo godionu duže od onog što su mu predviđali i pokazao da ljubav pokreće sve.

- On je iz jedne tradicionalne porodice, nije bio nikada preterano religiozan, ali u tim momentima kada je saznao da boluje, mislim da mu je ta neka bliskost sa religijom pomogla stopostotno. Definitivno da je ta njihova bliskost i putem crkve i Gospoda, neke više sile, njemu mnogo pomogla. On je otišao sa ovog sveta miran, zaista miran, jer je znao koga je imao u svom životu i drago nam je što smo mu sve što smo mogli pružili - poručila je Ivana.

(Telegraf.rs)