Bako, oni su prodali sve, kuće više nema! Umesto Džekija, kupićemo bišona: Priča iz Srbije koja lomi srce
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Бекана
Цео живот сам у граду, што но би рекли” у кругу двојке “ Новога Сада, али ме је песма баш дотакла. Ми нестајемо у оном људском , вредном, часном…постајемо роботи без емоција. Но, вероватно смо такву судбину и заслужили. Ако је за утеху, цела планета на такав начин одумире.
Miomir
Predivni tekst. Dopire do krajnjih dubina duše. Poništavanje zvih realnih vrednosti postojanja. Do suza!
Dejan
Nemam nista protiv grada..ali selo MORA..postojati..to je srpska kolevka..i svaka vlast mora vrinuti o tome.Licno..lutao sam po svetu..dosadili mi je sve..vratio bih se miru i tisini...