U njenim rukama je čelična sila od 2000 tona: Marija (24) iz Lapova vozila i paklenom prugom, pa srušila tabue

U svetu gde su oduvek automobili, kamioni, avioni, ali i vozovi bili sinonim za muško zanimanje, u poslednje vreme počinju polako, ali sigurno, da se ruše predrasude, pa tako i Marija Stevanović (24) koja živi u Lapovu dokazuje suprotno. Ona je jedna od samo nekoliko žena u ovom "muškom poslu" - devojka mašinovođa koja je ovim zanimanjem počela da se bavi sa samo dvadeset godina i tako ispunila svoj najveći san.

U razgovoru za Telegraf.rs otkrila je kolika je bila njena želja da upravlja ovakvom grdosijom i kako se uopšte u njoj probudilo interesovanje za ovaj životni poziv. Iako su postojale predrasude, ona je uspela svaku da razbije i sada za sebe može da kaže da je bolji vozač i od mnogih muškaraca.

- Moj otac je radio kao mašinovođa, pa je tako velikim delom on i zaslužan za to čime se ja danas bavim. Uz njega sam zavolela vozove i pored škole koju sam redovno završila, završila sam vanredno školu za mašinovođu. Sada živim svoj veliki san, ono što sam želela od malih nogu dok sam rasla pored oca - počinje Marija priču za Telegraf.rs.

Marija ruši predrasude

Nemamo mnogo prilke da vidimo žensku osobu koja upravlja vozovima, a toga je i Marija svesna, pa i sama kaže da zapazi kada neka devojka vozi kamion ili tramvaj, ali je svesna da i ona privlači poglede drugih, a posebno muškaraca.

- Iznenađeni su i oduševljeni kada me vide u kabini. Uglavnom im se sviđa, a meni se čini da sam mnoge zainteresovala za ovaj poziv samim tim što sam žensko i vozim voz, tako da se i neki opredele za isti poziv kao ja. Predrasuda je bilo na početku, počelo je od mojih roditelja koji nisu bili za to, jer roditelji uvek žele najbolje za svoju decu, pa su se plašili da me vide u ovim vodama u kojima je bio i moj otac - objašnjava Marija i ističe da je jedan od glavnih razloga za strah roditelja bio stres koji ovaj posao nosi sa sobom, ali ona se sa tim sada već odlično nosi.

- Ovo jeste stresno i napeto zanimanje koje nosi mnogo svakodnevnih izazova i događaja. Prvo je otac imao predrasude, ali sada kada vidi kako obavljam taj posao, sada je krajnje zadovoljan - dodaje ona kroz osmeh.

Kako kaže, od putnika je ima različita iskustava i dogodovštine, ali je jedno sigurno, svi su oduševljeni kada je vide i žele sa njom da razmene nekoliko reči. Uglavnom je pitaju kako radi, od kada radi, i kaže da se njihovo lice ozari kada počne da im priča i kada shvate koliko je mlada.

Prisetila se prve vožnje i adrenalina

Prisetila se i osećaja kada je prvi put pokrenula voz i uputila se na odredište.

- Bilo je stresno u smislu da li ću sve da primetim na pruzi kao što inače primetim sa nekim ko me obučava, da li ću sve da zapazim i vidim. Bilo je to jako važno iskustvo za mene i sećam se da mi je adrenalin u tom trenutku porastao, ali tek nakon kilometara i kilometara vožnje se sve to sanira. To je bio stvarno jedan veliki doživljaj za mene - priča nam Marija uzbudljivo.

Ona upravlja putničkim vozom, a teretni vozovi znaju da dosegnu i do 2.000 tona, a upravljati takvom "mašinom" je ozbiljna stvar. Marija sa osmehom na licu dočekuje i pozdravi svakog putnika, a oni sa zadovoljstvom uživaju u prizoru dok putuju na svoje odredište.

- Sada vozim Lapovo-Beograd, put koji traje oko oko tri, tri i po sata i zna da bude ponekad naporan, ali sada kako su modernizovani uslovi i sami vozovi, onda je napor smanjen na minimum. Osim ove rute, vozim i Lapovo-Niš i Lapovo-Beograd, a dok sam bila u Beogradu vozila sam i za Pančevo i za Valjevo, Užice...- kaže ona.

Upravljala je i čuvenim Barcem

Do Crne Gore, koja je omiljena destinacija većini Srba putuje se minimum 11, pa čak i do 20 sati, a mnogi ovaj put opisuju kao poseban doživljaj i pravu avanturu. Dok je živela i radila u Beogradu, Marija je vozila ovu najzahtevniju rutu do Bara i otkrila da joj je upravo ona i omiljena.

- Barska pruga je definitivno najzahtevnija od svih, ali je i najuzbudljivija, zato što je to zaista jedan divlji teren, a u nekim momentima su situacije zaista napete. To treba doživeti, to je neponovljiva vrsta adrenalina - priča nam Marija.

Na tako dugom putu dešava se da se vozovi često i kvare, a tada je ključno to kako će mašinovođa da postupi u takvoj situaciji.

- Najbitnije je da mašinovođa ostane pribran. Nakon što se to desi na pruzi obaveštava se niz voza, obaveštava se osoblje o čemu se radi i radi se na otklanjanju kvara. Gledamo da putnike u što bržem roku zbrinemo ili da ih autobusima da prevezemo na drugo mesto ukoliko ima mogućnosti za to ili da ih zbrinemo što se tiče hrane, vode i ostalih stvari. Uprkos izazovima, Barac mi je definitivno najdraži i to iskustvo kada sam vozila taj voz nikada neću zaboraviti - poručila je ona.

Marija je prvo nekoliko godina radila u Beogradu, gde je i upoznala svog sada već verenika Dejana koji je radio kao kondukter u njenom vozu. Preselili su se u Lapovo gde su odlučili da grade svoju budućnost, a njihova ljubavna priča je zaista filmska, "bila je to ljubav na prvi pogled", poručili su oboje, a njihovu ljubavnu priču objavićemo kao nastavak..

(Telegraf.rs)