U Srbiji oko 25 odsto odrasle populacije gojazno, uspešno lečenje hirurškim metodama

Oko milijardu ljudi na svetu ima kliničku gojaznost, dok se u Srbiji sa ovim problemom suočava između 22 i 25 odsto odrasle populacije, izjavio je danas predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije Danijel Galun na simpozijumu barijatrijske hirurgije u Beogradu.

Taj jedinstveni skup posvećen najnovijim trendovima u hirurškom lečenju gojaznosti, razmeni iskustava i unapređenju stručnih znanja i prakse organizovalo je u hotelu "Hajat" Udruženje endoskopskih hirurga Srbije kako bi ukazalo na značaj i načine rešavanja tog problema u zemlji.

Galun je naglasio da je problem gojaznosti jedan ozbiljan problem u svetu i da to ne predstavlja samo estetski problem, već je reč o ozbiljnom metaboličkom poremećaju koji može imati svoje posledice i dovesti do razvoja nekih drugih oboljenja, poput oboljenja srca, mozga i dijabetesa.

"Ono što je posebno zabrinjavajuće to je da gojaznost može voditi i ka karcinomu, zato ovom problemu treba da posvetimo posebnu pažnju, što jeste bio razlog da naše Udruženje endoskopskih hirurga Srbije, koje danas ima više od 450 članova, organizovalo ovaj prvi simpozijum", rekao je Galun.

On je dodao da je ideja bila da simpozijum bude baziran na multidisciplinarnim osnovama, što znači da su na njemu učestvovali specijalisti raznih specijalnosti koji se usko bave problematikom gojaznosti.

Izrazio je zadovoljstvo što su na današnjem skupu svoja prva iskustva u radu sa pacijentima predstavili i stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije u Beogradu i Kliničkog centra u Nišu.

"Ono što je najvažnije, to je da se ovi bolesnici konzilijarno sagledaju, što podrazumeva da se identifikuju najoptimalniji terapijski modaliteti lečenja ovih bolesnika. A to znači ne samo da oni idu na hirurgiju, jer ona je poslednji vid lečenja kada druge metode lečenja nisu efikasne, već da se na jedan multidisciplinarni način vidi koji će biti redosled poteza u lečenju ovih bolesnika", kazao je Galun.

U rad sa pacijentima sa problemom gojaznosti, navodi, uključeni su razni specijalisti.

"Danas smo ovde imali prilike da se susretnemo sa endokrinolozima,

psiholozima, psihijatrima, anesteziolozima i specijalistima raznih specijalnosti koji su nam iz svog ugla približili ovu problematiku, odnosno definisali sve one postupke koji su neophodni da bi se ovi pacijenti lečili na adekvatan način", ukazao je doktor.

Prema njegovim rečima u Srbiji se godišnje uradi oko 400 hirurških procedura lečenja gojaznosti.

Kako kaže jedan broj pacijenata operiše se u državnim ustanovama, dok se drugi odlučuju da problem gojaznosti reše u privatnim klinikama.

Galun napominje da je, između ostalog, cilj ovog simpozijuma da pokaže građanima Srbije da zemlja ima sasvim dovoljno kompetentnih pojedinaca koji mogu da rešavaju problem gojaznosti, s obzirom na to da mnogi od pacijenata odlučuje da pomoć potraži u inostranstvu.

"Tako da mislim da treba svi naši građani da razumeju da problem gojaznosti na jedan uspešan način može da se rešava u našim ustanovama, a iskoristio bih priliku da posebno zahvalim Ministarstvu zdravlja, koje ne samo da je pokrovitelj ovog današnjeg simpozija, već i daje jednu veliku podršku našem Udruženju i razvoju minimalno invazivne hirurgije u Srbiji", zaključio je on.

Docent na Katedri hirurgije i anesteziologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ognjan Skrobić rekao je postoje neki osnovni uslovi koji treba budu medicinska indikacija za barijatrijsku hirurgiju, odnosno hirurgiju gojaznosti.

Kaže da je prvi korak određivanje indeksa telesne mase (bodi mas indeks) i da postoji indikacija za operaciju ukoliko je on iznad 35, odnosno 30 ako postoje propratna oboljenja gojaznosti, kao što su najčešće diabetes melitus, hipertenzija, problemi sa kretanjem i mnoga druga.

Jedna od najčešćih hirurških procedura u svetu kada je reč o rešavanju problema gojaznosti je tzv. sliv gastrektomija koja praktično znači sužavanje želuca.

"Ovom procedurom se želudac suzi da se praktično nekih 75 odsto želuca odstrani. Ostane jedan uski tubus, želudac u formi jedne uske cevi, kroz koju hrana otežano prolazi i pacijenti dobro gube na težini. Ne samo da manje jedu, nego se aktivira niz nekih pozitivnih hormonskih faktora u organizmu", rekao je Skrobić.

Na drugom mestu po popularnosti je metoda bajpasa želuca, odnosno premoštavanje želuca tankim crevom.

Reč je o vrlo efikasnoj proceduri, koja se radi i u Kliničkom centru Srbije, i dobra je kako za mršavljenje, tako i za rešavanje diabetesa i mnoge druge, ukazao je docent.

Kada je reč o inovatvnim metodama za rešavanje gojaznosti, Skrobić navodi da su sve zastupljenije endoskopske procedure.

"Dakle sad to više nije hirurgija, nego kroz usta, a kroz usta endoskopom se ulazi u želudac, koji se sužava iznutra. Uspeh je nešto manji nego kod prave barijatrijske hirurgije", naglasio je on i dodao da se barijatrijska hirurgija danas naziva i metaboličkom zbog povoljnih efekata posebno kod pacijenata sa dijabetesom i drugim propratnim oboljenjima.

Skrbović je istakao da svaki pacijent koji se odluči za hirurško rešavanje problema gojaznosti u Kliničkom centru prolazi detaljnu pripremu i specijalističke preglede.

Prema njegovim rečima "hirurg je samo jedna stanica".

"Ovo pravashodno kažem zato što dosta, nažalost, ljudi odlazi iz Srbije, najčešće u Tursku, u potrazi za jeftinim operacijama, povedeni niskom cenom. Nažalost, imali smo i suočavali smo se sa brojnim komplikacijama koje su, po pravilu, jako kasno bile prepoznate, samo zato što nije bilo adekvatne pripreme", upozorio je doktor.

(Telegraf.rs/Tanjug)