Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nakon 15 godina postojanja: Najviše diskriminacije na tržištu rada

Poslednji dani maja su period kad u instituciji Poverenika za zaštitu ravopravnosti slave godišnjicu osnivanja. Ovog 27. maja je tačno decenija i po od kada postoji to telo koje je vremenom postalo sinonim za borbu protiv diskriminacije u raznim oblastima. "Partnerstvo za ravnopravnost: Zajedno gradimo bolje radno okruženje" nije slučajno odabran naziv konferencije povodom pomenutog jubileja odražane u beogradskom hotelu Metropol. Naime, kako je ukazala poverenica Brankica Janković, upravo na poslu ljudi doživljavaju najviše slučajeva diskriminacije.

Na poslu najviše "povreda" prava

- Poslednjih godinu dana smo bili fokusirani naročito na saradnju sa kompanijama, odnosno biznis zajednicom. Stotinu kompanija su potpisale dokument partnerstva za ravnopravnost koji smo prvi put prezentovali 2017. godine. Reč je o svojevrstnom kodeksu ravnopravnosti, jednom alarmu koji smo kreirali za poslovnu zajednicu, a ona je vrlo važan faktor u postizanju ravnopravnosti. Uostalom, sve ove godine diskriminacija na tržištu rada i prilikom zapošljavanja je najdominatnija - ukazala je Jankovićeva.

Preporučujemo

Ona je izrazila zadvoljstvo što je u rešavanju tog problema poslovna zajednica pokazala veliku spremnost da ispravlja greške i probleme koje ima.

Što se tiče diskriminacije na radu, ona je ukazala da nje ima po polu, bračnom iporodičnom statusu, starosnoj dobi i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, odnosno opredeljenjima.

- U poslednje vreme je baš ta diskriminacija više izražena jer ne treba zaboraviti da je davanje prednosti prema pomenutom članstvu takođe diskriminacija. Često se zaboravlja da diskriminacija nije samo isključivanje i uskraćivanje već neopravdano davanje prednosti nekome - naglašava poverenica.

Posebno zabrinjava to što je, prema navodima Jankovićeve, bilo diskriminacije žena u vezi sa trudnoćom i materinstvom.

- Žene su nakon povratka sa porodiljskog odsustva bile premeštene na niže plaćena radna mesta, nestabilna - kaže poverenica i dodaje da su te žene bile lišene napredovanja, a u drastičnim slučajevima bilo je i dobijanja otkaza.

Diskriminaciju na tržištu rada osećaju i dalje osobe sa invaliditetom, jer se susreću sa različitim preprekama svakoga dana.

- Tokom različitih seminara i sličnih skupova smo se uverili da neka prilagođavanja za osobe sa invaliditetom ne koštaju mnogo a znače puno. Tu se radi o osobama koje su diskriminisane na osnovu zdravstvenog stanja. Ljudi zbog oboljevanja dobijaju otkaz ili im se ne pronalazi adekvatno radno mesto koje zahteva nalaz medicine rada kao institucije koja je nadležna u tom slučaju procene radne sposobnosti - ukazuje Jankovićeva.

Prva poverenica Petrušić: Rešenje u internim mehanizmima firmi

Da je intituciju Poverenika čine ljudi koji dišu i misle kao i jedno, lišeni sujete, dokaz je ne samo odnos ljudi u aktuelnom timu već i relacije sa onima koji odavno nisu deo te priče formalno. Sjajan primer kako bivši i sadašnji funkcioneri mogu da se dobro slažu.

Reč je o Neveni Petrušić, prvoj poverenici, koja je tu funkciju obavljala od 2010. do 2015. godine a koja se na pomenutoj konferenaciji takođe osvrnula na aktivnosti u prethodnih godinu dana ali i svih deceniju i po.

- Drago mi je što smo uspeli da postavimo temelje antidiskriminatorne prakse u Srbiji koja je relevantna za poslovnu zajednicu, za građane ali i za sudove. Oni svoju praksu grade upravo na ovome što su naši rezultati - rekla je prof. dr Petrušić koja je inače redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu.

I ona je, kao i poverenica Janković, ukazala na činjenicu da je najveći broj pritužbi na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.

- Ljudi zbog toga imaju i egzistencijalne probleme - istakla je Petrušićeva.

Ona smatra da bi firme osim spoljašnjih mehanizama u vidu institucije Poverenika trevalo da razmisle o uvođenju internih mehanizama u cilju vržeg reagovanja na pojavu slučajeva diskriminacije unutar kolektiva, bilo da je reč o privatnoj ili javnoj kompaniji.

Ti mehanizmi su u nekim evropskim državama, ističe ona, već našli primenu i dali dobre rezultate. Takođe, smatra ona, bitno je i permanetno raditi na osvešćivanju ljudi.

-Edukacija ljudi je veoma bitna jer ima situacija kad oni nisu svesni da ili uskraćivanjem ili privilegovanjem nekoga vrše diskriminaciju - objašnjava nekadašnja poverenica.

Brankica Janković se složila sa svojom prethodnicom, a što se tiče položaja osoba sa invaliditetom, istakla je da su se kompanije u poslednjih godinu dana najviše interesovale za razumno prilagođavanje (institut koji je uveden u našem zakonu) i samim ratifikovanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Strah zbog otkrivanja identiteta

Ono što u globalu, ma o kojoj vrsti diskriminacije da je reč, Brankica Janković prepoznaje kao "problematino" jestestrah ljudi.

- I dalje postoji strah od prijavljivanja kada na razgovoru u instituciji shvate će potencijalni doskriminator, lice koje je prijavljeno, saznati njihov identitet. Po zakonu, naime,  nije moguće voditi postupak po anonimnoj pritužbi. To ih obeshrabruje i plaši. Ja ih razumem, jer radi se o egzistenciji - kažepoverenica.

Ona ukazuje da to samo znači da ona i njen tim moraju i dalje rade na toj problematici.

- Da nastavimo da se borimo i da nam niko ne garantuje dostignuti nivo ljudskih prava - ističe poverenica ali ipak konstatuje da je, u globalu, situacija bolje nego pre jer ljudi, za početak, znaju kome da prijave svoj problem.

Institucija od povrenja

Da je institucija Poverenika ona u koju građani imaju poverenje potvrđuje i Petrušićeva, ističiću i njen značaj u međunarodnim okvirima.

- Institucija ima kontinuitet i po broju ljudi i njihovim kapacitetima. Prerasta u jednu najrespektabilniju instituciju u mreži evropskih tela za ravnopravnost. Ima važan položaj i gradi svoju praksu na standardima i temeljima koje je uspostavio i Evropski sud za ljudska prava i evropska tela za ravnopravnost - naglašava prva poverenica.

Njena poruka svima je da je važno shvatiti da je različitost ljudskih identiteta bogatsvo jednog društva, kao i da se društvo koje ne koristi potencijale svojih građana i građanki ne može se razvijati.

Takođe, bitno je mladim ljudima predočiti, kako je rekla Jankovićeva a njena prethodnica se složila, da svaki uspešno rešen individualni slučaj diskriminacije, ne rešava samo taj konkretan problem, nego dobija mnogo širi duštveni uticaj jer se ljudi uče šta je svezabranjeno. Tu, istakla je aktuelna poverenica, veliku ulogu igra medijsko izveštavanje.

Prema njenim rečima, priča o instituciji koju vodi je prilča o kontinuitetu, razvoju, znanju posvećenosti, kontinuiranoj izgradnji i zajedničkom prevazilaženju različitih izazova sa kojim je bilo suočavanja svih 15 godina.

Sa tom posvećenošću se dobro upoznali stalni partneri institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poput Nemačke razvojne agencije (GIZ), Ambasade Savezne Republike Nemačke, te Savet evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC), Evopska unija, kao i mnoge druge institucije, organizacije, predstavnici privrede...

Konferencija u Metrolu bila je samo, kako je Brankica Janković navela, skromno obeležavanje "petnaestogodišnjice" a nezvanično saznajemo da će gala proslava biti upriličena u novembru.

(Telegraf.rs)