Bili smo u čuvenom manastiru Tumane: Prizori koje smo tamo videli ostavili su nas bez reči

Kada kročite u drevni srednjovekovni manastir Tumane, osetićete iskonski mir i srdačan doček od strane monaštva i svih onih koji su srce predali ovom svetom mestu, ali nećete videti stare građevine ni crkvu iz tako davnog perioda. Život hrišćana je na ovim prostorima često bio toliko težak, da gotovo ništa nije moglo da se sačuva, osim vere, predanja i onoga što se prenosi s kolena na koleno šapatom još u kolevci.

Preporučujemo

Kada je u pitanju manastir Tumane, ono što je vekovima na mestu okupljalo monahe i vernike, nisu bile velelepne građevine niti kakva materijalna svedočanstva, dragocenosti i relikvije. To su bile samo mošti isposnika, svetog Zosima, kao neizbrisivi, neuništivi simbol čvrstine vere. Svi su znali gde se tačno nalazi njegov grob, a iako su predanja prenošena među generacijama, pouzdanih podataka o životu svetog Zosima nema. Ono što je nadjačalo svaku pisanu reč, istoriju i nauku je ono što se ne može izgovoriti, samo osetiti.

Gledali smo ljude koji padaju na kolena pred kovčegom s moštima Svetog Zosima, mole se, veruju i nadaju milosti i spasenju. Dolaze bolesni, iznemogli i ljudi klonuli pod teretom telesnog ili duhovnog bola. Veruje se da su molitve mnoge čudom spasle, o čemu postoje i svedočenja.

O Svetom Zosimu zna se da je bio učenik Grigorija Gornjačkog, pa se pretpostavlja da je u našu zemlju stigao sa svojim učiteljem. Moguće je da se povukao iz Gornjačke klisure i predao usamljeničkom životu, a njegova skučena isposnica u steni do danas je sačuvana. U to vreme ovaj kraj nije izgledao tako pitomo kao danas, bile su to guste, surove šume u koje nije svako tek tako zalazio.

Sveti Zosim pripada grupi monaha isihasta (Sinaitima), a koji su na naše prostore došli još u vreme kneza Lazara.

"Me­sto nje­go­vog gro­ba od sred­njeg ve­ka bi­lo je po­zna­to i on se i u ra­ni­jem pe­ri­o­du i to­kom po­sled­nje ob­no­ve ma­na­stir­ske cr­kve na­la­zio na istom me­stu, ne­dir­nut ljud­skom ru­kom. Ina­če, po­zna­to je da su svi sve­ti Si­na­i­ti u svo­jim ma­na­sti­ri­ma bi­va­li sa­hra­nji­va­ni uz ju­žni zid pri­pra­te ili na­o­sa cr­kve, što je bio slu­čaj i sa Pre­po­dob­nim Zo­si­mom", moguće je pročitati na zvaničnoj stranici manastira.

"Da­nas mo­šti Pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta po­či­va­ju u ma­na­stir­skoj cr­kvi Sve­tog Ar­han­đe­la Ga­vri­la u Tu­ma­nu, u na­o­su sa desne stra­ne is­pod fre­ske na ko­joj je pri­ka­zan Sveti prorok Mojsije. Mo­šti su po­lo­že­ne u lep du­bo­re­zni ki­vot i ob­u­če­ne u pri­pa­da­ju­će ve­li­kos­him­nič­ko od­je­ja­ni­je", dodaje se.

Šta kaže čuveno predanje

Veruje se da je sudbina povezala čuvenog Miloša Obilića i Svetog Zosima na jedan ne tako radostan način. Pretpostavlja se da je Obilić živeo u Braničevu i da je vladao tim krajem, a jednom prilikom, tokom lova, smrtno je ranio monaha Zosima. Ljudski ga je poveo ka svom dvoru i činio sve da ga spase. Međutim, sveti Zosim odvraćao je srpskog junaka: "Tu mani i pusti me da umrem", reči su koje se prenose u predanju. I eto porekla imena "Tumane".

Foto: Mateja Beljan

To je samo jedna od verzija nastanka imena. Neko povezuje naziv Tumane sa jermenskim jezikom, jer se u toj zemlji nalazi istoimeni manastir, a postoje i jednostavnija tumačenja da je to ime povezano s rečju "grob" izvedenu iz latinskog jezika.

Zašto nema stare crkve

I konačno nekoliko reči o staroj manastirskoj crkvi. Iako, kako smo već spomenuli, starih građevina u Tumanu nema, dobro je poznato postojanje kompleksa u turskim spisima još od 16. veka. Crkvica koja je postojala početkom 20. veka minirana je i to u doba mira!

Godine 1910. odlučeno je da se bogomolja minira i sravni sa zemljom iz jednog prostog razloga - mogla je svakog trenutka da se sruši. Nažalost, 14 godina nije bilo manastirske crkve, jer je došlo ratno vreme kada je trebalo braniti, a ne zidati zemlju. Današnja crkva osvećena je 1924. godine.

(Telegraf.rs)