Ušli smo u isposnicu Svetog Zosima u manastiru Tumane, prenuo nas je anđeoski glas

Lepa, uređena staza na blagoj uzbrdici vodi pravo do mesta na kome je još pre Kosovskog boja boravio Sveti Zosim Sinait, poznat u narodu kao Zosim Tumanski.

Sada se do njegove isposnice, u koju su kročili reporteri Telegrafa, stiže laganim hodom, uz blagi napor kojim se savladava uzbrdica. Dok dišete svež vazduh punim plućima, a srce vam kuca sve brže iščekujete dolazak na ovo sveto mesto.

Preporučujemo

I niste sami.

Pred vama se ukazuje krst iznad skromen pećine, a umilni glas jedne Ratke dočekaće vas poput anđeoskog poziva.

"Da li ste prvi put ovde? Dođite, stepenicama najpre ovde".

Na jednom malom stenovitom platou su stolice i klupice, kraj njih je otvor pećine kroz koji se nazire mali ikonostas. Kad uđete, miris i tama odvajaju vas od užurbanog, stresnog i mučnog sveta iz kog ste pristigli. Tu, u skučenoj pećini, u doba kada je život napolju izgledao potpuno drugačije, mir u molitvi tražio je Sveti Zosim.

A tada nije bilo one lepe staze koja vodi od toplog manastira sa srdačnom bratijom, nije bilo klupica i nežnih glasova. Ovde je vladala surova priroda, obrasla gusta šuma, stanište zveri, koja je pružala ne samo sigurnost od najezde neprijatelja, već i okrilje mira koji je monahu jedino bio potreban uz predanu molitvu.

Danas, to je mesto gde ljudi sednu i zaborave na sve, upadnu u san. Ili plaču... Ne, Ratka ih neće ništa pitati, samo će ih ohrabriti pažljivo biranim rečima i podsetiti da je Gospod s nama.

"Ja kad posmatram ljude koji stanu i gledaju dole, znam ko dolazi prvi put. Ali i obratim se ljudima običnim rečima. Ne ulazim u to ko zašto dolazi, naravno, ako mi ne kažu. Ali, ljudi se otvaraju, jer isposnica ostavi traga na ljude, nekako ih dodirne. Ja kažem, ko sedne na ovu stolicu ili plače ili zaspi", pričala nam je Ratka koja je već nekoliko godina na ovom mestu, brine se o isposnici i o vernicima.

Ona se brine i o ptičicama i pokazala nam je gnezdo plašljivog štiglića koji je, dok smo pokušali da fotografišemo njegovu glavicu iznenada izleteo na sigurno. Poverenja ima samo u Ratku koja mu se divi u trenucima mira.

Isposnica u pećini se sastoji iz dva, međusobno povezana dela, možete im prići, dodirnuti ih, a u glavnu kapelicu ući i pomoliti se.

Foto: Mateja Beljan

Sveti Zosim nije poreklom s ovih prostora, pretpostavlja se da je došao sa svojim učiteljem Grigorijem Gornjačkim, a da je onda odlučio da se osami u ovoj isposnici.

Po predanju njega je ubio Miloš Obilić, ali nesrećnim slučajem, u lovu. Činio je sve da ga spase, ali monah mu je rekao "Tu mani i pusti me da umrem". Vekovima se dobro znalo gde se nalazio grob sveca i njegove mošti su 1936. godine obretene su njegove mošti koje se danas čuvaju u manastiru Tumane i svake godine se presvlače, što će biti učinjeno i u nedelju.

Kraj ove isposnice nalazi se i čudotvorni izvor, kao i vodopad.

Poslednji monah koji je živeo kraj isposnice u skromnoj kućici bio je Pahomije, koji je postradao 1965. godine.

(Telegraf.rs)