Slavimo Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznato kao Spasovdan: Mala crkva označava mesto, nazire se trag stope

Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u narodu poznatiji kao Spasovdan.

Vaznesenje Gospodnje slavi crkva u četrdeseti dan posle Vaskrsenja Hristova, kada se Gospod uzneo na nebo, i uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa.

Preporučujemo

Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga Vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem, i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima, no da čekaju obećanje Svetoga Duha, Gospod je u četrdeseti dan izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih, i blagosiljajući ih uzneo se na nebo.

Kada su učenici sa Gore Eleonske gledali na nebo i na oblak, koji je Gospoda sakrio od njihovih očiju, objaviše im anđeli da će isti Isus, koji se od njih uzneo na nebo, na isti način doći, kao što su ga videli da se uznosi na nebo (Dap. 1, 1-12; Mk. 16, 12-19; Lk. 24, 50-52).

O Vaznesenju posle javljanja učenicima kroz četrdeset dana govore samo dela apostolska, dok Sveti apostol Luka u Evanđelju ne spominje dan Vaznesenja.

Vaznesenje se prvobitno nije slavilo posebnim praznikom u četrdeseti dan posle Vaskrsa, no je prvobitno Pedesetnica, tj. vreme od pedeset dana, bila tako reći jedan jedinstven praznik sa više spomena, a spomen na Vaznesenje bio je utopljen u Pedesetnicu, vreme od pedeset dana. Zato neki raniji pisci iz 3. veka, kao npr. Tertulijan i Origen, ne spominju ovaj praznik. Najstarije besede na ovaj praznik možemo naći u vreme Svetog Jovana Zlatoustog (+405) i Svetog Grigorija Niskog. Dakle krajem 4. veka izdvojen je spomen Vaznesenja Hristova od Pedesetnice, pedesetog dana iza Vaskrsa i dana Silaska Svetoga Duha, i postavljen je na svoje mesto u četrdeseti dan iza Vaskrsa.

Apostolske ustanove kazuju da se sedmica iza Vaskrsa slavila kao „dostojanstven praznik“ i nastavlja ovako: „Tada brojte od prvog dana Gospodnjeg 40 dana i slavite od dana Gospodnjeg (tj. Pashe) do četvrtka (tj. 40 dana) Vaznesenje Gospoda, u Koji je On celu ikonomiju i domostroj iskupljenja izvršio i vratio se natrag ka Bogu Ocu, pošto je seo s desne strane Sile i sada čeka, dok ne budu Njegovi neprijatelji položeni kod nogu Njegovih“.

Kao što se u Jerusalimu u četrdeseti dan iza Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u drugim mestima Istoka, gde se slavilo Vaznesenje, izlazilo na litiju, kao npr. u Carigradu i Antiohiji. I u našoj crkvi u ovaj dan se nosi litija. Pri uvođenju bogoslužbenih običaja rukovodilo se principom što većeg podražavanja radnjama Spasiteljevim. U ovom slučaju imalo se u vidu da je Gospod izveo svoje učenike na Eleonsku goru, što znači u pravcu prema Vitaniji.

Mesto sa koga se Gospod uzneo na nebo, bilo je odmah veoma poštovano. Po naređenju carice Jelene sagrađena je na Eleonskoj gori velelepna bazilika, koju su Saraceni razorili, i više nije podignuta. Danas samo jedna mala crkvica označava mesto, koje se već u 4. veku označavalo kao mesto Vaznesenja i gde se još i danas nazire trag od stope Spasitelja.

Danas se održava i tradicionalna Spasovdanska litija ulicama Beograda.

Kakva je to čast! Poznato ko nosi Časni krst na Spasovdanskoj litiji u Beogradu

(Telegraf.rs / Eparhija raško-prizrenska u egzilu)