Ovako je živelo dete u Srbiji pre skoro 30 godina! Veštačka inteligencija oživela jedan dan na selu kod babe

Pre nego što su naša dvorišta zamenili mobilni telefoni, detinjstvo smo provodili na ulici, sa drugom decom, gubeći pojam o vremenu. Nismo osećali ni glad ni žeđ, samo jednu ogromnu želju da što pre istrčimo napolje i igramo se. Ta želja je bila toliko jaka da je brisala sve druge osećaje. Naravno, jedno pravilo je postojalo - samo da se kući vratimo pre mraka.

Ono što posebno boli je činjenica da ovakav život nije bio baš tako davno, ali nažalost, već je gotovo i zaboravljen. Takav osećaj se nikada posle toga nije se vratio. Da li smo samo odrasli ili su se vremena promenila, a možda i jedno i drugo...to nećemo znati.

Preporučujemo

Međutim, čovek sa društvenih mreža, autor koji se potpisuje kao "Wluiko" , uspeo je da "vrati" taj osećaj bar za nekoliko sekundi. On je pomoću veštačke inteligencije stvorio "vremensku kapsulu" koja nas je vratila u prošla vremena i oživeo slike sa ulica Srbije sa početka 21. veka. Detaljno, a u samo nekoliko sekundi, prikazao je kako izgledao dan deteta u Srbiji početkom 2010 - ih - deteta koje u tom trenutku ima možda samo desetak godina, a to je svako od nas, bar u nekom periodu života.

Foto: Ilustracija/ veštačka inteligencija (Al) /ChatGPT

To je bilo vreme kada su se deca okupljala ispred zgrada, u prašnjavim parkovima, kad je "ajmo napolje" bila čarobna rečenica. Lopta, žmurke, crtanje kredom po asfaltu, i mnoge druge igre bile su naša svakodnevica, i nikada nisu dosadile. Telefoni nam nisu trebali, a ako smo ih imali, nisu nam tada držali pažnju.

Ovako je to predstavio autor:

Leto je, otprilike 2010. godina, letnji raspust provodimo kod babe i dede na selu. Budimo se u sobi koju "ukrašavaju" glomazni ormari, visoki do plafona, puni nekih prašnjavih knjiga, oni koji obavezno škripe kad se otvaraju i vitrine pune stvari koje "ne smeju da se diraju". Tu je i stari računar sa debelim monitoromm, onaj što mu treba sto godina da se pokrene. Doručak nas već čeka na stolu. Baba je namazala eurokrem na svež hrskavi hleb i sipala čokoladno mleko. Dok jedemo, pogled nam mami omiljeni crtani na "Ultra TV" - "Ben Ten", "Naruto", "Vinks"...  i odmah potom istrčavamo napolje, druga deca su već tamo.

I tako ceo dan provodimo na prašnjavim ulicama i parkovima koji čuvaju tragove jučerašnje igre. Kada dođe vreme za mali predah obavezno je tu kiosk da se osvežimo sladoledom. Kući se vratimo samo za ručak koji je uvek u dogovoreno vreme. Na stolu - sarma i svi zajedno jedemo ali nestrpljivo čekamo da se odmah vratimo igri.

Ko se seća Yu-Gi-Oh! karti? To je sledeća scena koju je prikazao autor - deca na travi razmenjuju Yu-Gi-Oh! karte i uz osveženje i omiljeni Next sok. Prsti su i dalje lepljivi od lubenice još od malopre, od ručka.

Sunce već polako počinje da zalazi, a tada dečja četa lagano kreće u "misiju", a kako da prođe dan bez krađe trešanja. Nakon fudbala direktno u komšijinu baštu, punu slatkih trešanja. Komšija istrčava i kreće da grdi decu koja beže koliko ih noge nose.

Foto: Ilustracija/ veštačka inteligencija (Al) /ChatGPT

Pao je mrak. To je znak da se mora kući. Baba je spremila gibanicu, na stolu je i hladan jogurt. Letnji dan se privodi kraju, konačno je malo i opala temperatura, pa kroz otvoren prozor pirka lagani vetrić, ali i dalje se oseti miris vrelog asfalta.

U pidžami uz omiljeni crtani "Super špijunke" lagano se tone u san, umor od celodnevne igre je pobedio, ali sutra je novi dan.

Upravo ovo je kroz ilustracije i uz pomoć veštačke inteligencije prikazao autor na svom instagarmu. On je samo kroz nekoliko sekundi objasnio suštinu -  Nekada smo živeli upravo ovo, a sada "to" imamo samo preko veštačke intaligencije. 

Pogledajte kako je to autor wluiko predstavio u videu.

(Telegraf.rs)