Meštani sela Subotinac udružili se da sačuvaju svoju svetinju: Skoro vek stoji, sada vapi za spasom

"Sve se može kad se Srbi slože" – poznata izreka, često izgovarana, ponekad zaboravljena, ali u selu Subotinac, nedaleko od Aleksinca, ona je ovih dana dobila svoje najlepše značenje. U vremenu kada se mnogi okreću sebi, meštani ovog malog sela odlučili su da se okrenu – jedni drugima. Njihova misija nije mala: žele da obnove crkvu posvećenu Svetom Iliji Gromovniku, koja više od jednog veka čuva uspomene, molitve i nade njihovih predaka.

Ova crkva, podignuta u 19. veku, jednom je već bila razorena do temelja – daleke 1936. godine. Ipak, voljom naroda, ponovo je izgrađena. Od tada, već skoro 90 godina, ona tiho stoji na istom mestu, okupljajući meštane Subotinca i susednih sela na praznike, krštenja i venčanja.

Preporučujemo

Njena plava kupola, posuta zvezdama, i ikonostas izrađen u vizantijskom stilu svedoče o duhovnom bogatstvu i lepoti jednog naroda. Ali zub vremena je neumoljiv. Godine su ostavile traga – krov je počeo da prokišnjava, fasada da se kruni, a svetinja da tiho propada.

Tada se javio jedan od njih – Predrag Mihajlović iz Beograda, čija je majka rodom iz Subotinca. U njegovom srcu, uprkos daljini, crkva iz detinjstva nikada nije izbledela. Pokrenuo je inicijativu za obnovu i prvi pružio ruku – donirao je novac, kupio pet rolni bakra, angažovao majstore, i tako započeo novu stranicu u životu crkve. Zahvaljujući njegovom zalaganju, kupola sada sija novim sjajem, a stari crep je skinut, otvarajući put obnovi krova.

Ali Predrag nije ostao sam. Njegov čin pokrenuo je talas solidarnosti. Meštani su pritekli u pomoć – donirali su novi crep, ponudili svoje vreme, ruke i znanje. Trenutno se izvode zidarsko-fasaderski radovi. Po završetku, vitraži će ponovo obasjati unutrašnjost crkve, a oluci su već u planu.

Ako stignu dodatna sredstva, Subotinčani žele da urade i fasadu, da utvrde trotoar oko crkve i da, korak po korak, vrate svakom kamenu onaj sjaj koji je zaslužio, ali oni ne mogu sve sami. Neophodna je i pomoć ostalih.

Ova priča nije samo o crkvi. Ovo je priča o narodu. O ljudima koji nisu zaboravili odakle su potekli. O onima koji veruju da je svetinja tamo gde su zajedništvo, poštovanje i ljubav jači od vremena, od zaborava, od tišine.

Subotinac je dokaz da nasleđe živi onoliko dugo koliko ga čuvamo. I da ništa nije izgubljeno – dok ima ruku spremnih da pomognu i srca koja pamte.

(Telegraf.rs)