Tuga! Mesto na Fruškoj Gori uprkos bajkovitoj lokaciji IZUMIRE, sve je više praznih kuća

U fruškogorskom selu Ležimir još 2015. godine, po prvi put, školu nije upisalo nijedno dete. Na matičnu knjigu pala prašina. Danas, deset godina kasnije, stanje je još gore.

U sremskom mestu Ležimir u podnožju Fruške gore, na samo dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, jadaju se meštani, kažu, jedva se jednom godišnje otvori knjiga rođenih, da bi se upisao novi stanovnik sela. Pri ruci je, kako objašnjavaju, najčešće matična knjiga umrlih, jer u ovom selu sa oko 800 stanovnika umre njih petnaestak, a rodi se jedno ili nijedno dete.

Preporučujemo

- Dosta kuća nam je prazno. Nema pesme, venčanja, dece… U školu se godinama upisuje jedno ili nijedno dete u prvi razred. Nekad je bilo dosta novorođenčadi, a danas na knjigu rođenih pada prašina - pričao je pre nekoliko godina Đorđe Jović, dugogodišnji matičar u Ležimiru.

Selo polako izumire, kuće se prazne i same ruše, jer nema ko da ih opravlja i brine o njima. Tako je završila i kuća nekadašnjeg čuvenog knjižara i štampara Gligorija Vozarevića, koja je zaštićeno kulturno dobro. Pala sama… Mnoge kuće su nekoliko decenija zatvorene, u selu je pedesetak neženja, neće mlade u selo, pa nema svadbi, ni veselja, kakva su nekad priređivali Fruškogorci.

U selu zatvorene čak i kafane, seoska zadruga, ali i čuvene ležimirske krečane, iz kojih se u ovo doba godine izvijao dim i čekalo da se čuveni ležimirski kreč ispeče, pa da krene prodaja po Sremu, Bačkoj, Mačvi i Banatu. U poslednjoj seobi Srba, iz Kninske Krajine, ovde je stiglo i ostalo deset porodica, međutim surovu prognozu ovdašnjeg matičara da će za deset godina polovina od 360 domova u Ležimiru ostati prazna, potvrđuju i preostali meštani.

- Ovde žive dobri i vredni ljudi kojima treba dati da rade kako ne bi tako brzo pali u očajanje. Disciplina se najbolje uči kroz rad, ali je potrebno imati i srce. Ja sam svoje poklonio Ležimiru i mislim da bi nam svima bilo bolje kada bi mestu u kojem živimo poklonili čitavog sebe - kaže Vasa, jedan od onih koji su u Ležimir došli prateći u stopu supruginu familiju koja je u Oluji na Fruškoj gori našla svoj mir.

(Telegraf.rs/Mitrovica.info)