Zašto je igra na ćebencetu ispred zgrade bolja od igraonica i tržnih centara: Poslušajte odgovor stručnjaka

Ovih dana do naše redakcije zabeležen objektivom jedne čitateljke došao je neverovatan prizor. Zašto neverovatan? Zato što nam se, kad smo ga ugledali, za trenutak učinilo da se nalazimo u devedeset i nekoj godini prošlog veka. Jer...ispred jedog solitera su se na ćebencetu ispred zgrade igrale devojčice sa lutkicama! Možda vam je dok ovo čitate i čudno što se čudimo tome, ali zbilja smatramo ne tako čestim u današnje "haj-tek" vreme, da se neka malena bića dalje igraju i druže na način na koji su to činile njihove mame pa čak i bake. Sa nama se složila i pedagoškinja u penziji Nevena Kraguljac.

- Prizor koji ste videli jeste ređi u današnje vreme, ali ga ipak viđamo. Takva igra dece, sa pedagoškog aspekta posmatrano, ima više dobrih strana. Najpre, deca uče da razmenjuju svoje igračke, da dele stvari između sebe. Zatim, pričaju između sebe napolju i razmenjuju stavove i želje, a pritom sve to na svežem vazduhu. jako je važno i to što su u toj igri ujedinjena deca iz istog kraja. Dakle, dele taj zajednički prostor ispred zgrade, a kad su već tu, mogu i da vide šta bi to moglo da se preuredi pa da im bude lepše okruženje - ukazuje naš sagovornica.

Preporučujemo

Za to vreme, dodaje, i sami roditelji su rasterećeni, jer, ili su im deca "na oku" dok ih posmatraju sa prozora stana ili je jedan od roditelja uz te mališane da ih nadgleda.

- Onda oni mogu da razmenjuju iskustva u vaspitavanju i razvoju svoje dece a samim tim i da lakše rešavaju probleme - kaže Nevena.

To je, dakle, smatra pedagoškinja, svakako bolje nego da svoje ćerke i sinove odvode u tržne centre pa dok oni ispijaju negde kafu, decu pošalju u igraonicu. Tamo, ukazuje naša sagovornica, ona lično ne vidi ništa korisno za njih, osim što "skaču" i to na zatvorenom prostoru.

- Roditelji na taj način sebi zapravo ugađaju - ističe ona.

Razlog zašto ima mama i tata koji svoje potomke u današnje vreme nerado puštaju da se igraju ispred zgrade, Nevena vidi u strahu da se dete ne povredi. To se, kaže odnosi, na niži uzrast, od oko 3 godine.

- Ja sam se, verujte mi, zaprepastila kad sam nedavno videla decu tog uzrasta sa štitnicima na kolenima. Tako se pravi magareća usluga deci. Van pameti je sprečavati decu da uče i istražuju, da osete šta može da ih boli. Da ne pričam što ima onih koji mališanima ne daju ni da puze -priča Kragujljac.

S druge strane, roditelji koji daju slobodu svojoj deci da sednu na ćebence s početka priče i puste mašti na volju igrajući se u svom kraju na čistom vazduhu, valjalo bi da znaju za jedno pedagoško stanoviše sa kojim možda i nisu upoznati. Naime, igračke, po stavu struke, ne treba da imaju "pol".

- Mi pedagozi smatramo da i devočice treba da se igraju sa autićima i dečaci da budu kuvari odnosno igraju se sa posuđem - poručuje naša sagovornica.

Što se tiče lutkica, koje su nam i bile polazna osnova za ovu priču, nisu one, ukazuje gospođa Kraguljac, jedina "pametna" igračka za decu današnjice.

- Tu su i lego kocke, slagalice, razne dimenzije lopti...Pa recimo, plastelin, figurice koje mogu napraviti od mešavine stare hartije i vode...Sve to vežba njihovu motoriku i kreativnost - ukazuje ona.

Foto: Shutterstock

Svako je, dodaje ona, bolje da se deca igraju svim navedenim, plus recimo "hula-hopom", nego da im pošto-poto budu kupovane "trendi" igračke u tržnim centrima koje em brzo "izgustiraju" em nemaju neku naročitu korist za njihov razvoj.

A što se tiče razvoja, pedagoškinja preporučuje roditeljima da decu predškolskog uzrasta uče da treba ponekad da baci đubre,da obriše prašinu, da ode do prodavnice i naravno, upravo pominjane igračke da pokupi za sobom nakon igre.

- Znate, ne možemo očekivati da u 21. veku deca budu "mimo sveta". Dakle, pre polaska u školu, treba naravno da uzme i taj tablet i taj telefon u ruke, ali uz obavezan nadzor roditelja u smislu i sadržaja koje prati i vremena koje provodi uz tu tehnologiju - objašnjava Nevena.

Najtopliji savet pedagoga jeste da pustite svoju decu i da padnu i da se isprljaju i da idu sami sa drugarima da se poigraju ispred zgrade, samo neka vam budu "na dohvat ruke i oka", srećni sa svojim vršnjacima sa kojima razmenjuju ideje, maštu, radost. Tako će, zaključuje naša sagovornica, steći osećaj za bitnost pripadanja zajednici, za deljenje stvari, za kreativu, za socijalizaciju. Ukratko - imaće jedno zdravo odrastanje.

(Telegraf.rs)