Tihi heroj Srbije! Taksista Srđan (25) sprečio ženu da sa mosta skoči u smrt: U vožnji saznao za bolnu priču

Srđan Mandić, 25-godišnjak iz Užica koji poslednje četiri godine živi i radi kao taksista u Novom Sadu, 30. maja je sprečio tragediju i spasao život 29-godišnjoj sugrađanki koja je pokušala da izvrši samoubistvo skokom sa Varadinskog mosta.

Tog dana, Srđan je radio kao i obično – vozio ture, a zatim se parkirao u centru grada. Tada mu je prišla mlada žena, vidno potresena i uplakana. Sela je napred i počela da priča o svojim problemima – osećaju izdaje, beskućništvu, očaju. Srđan nije ni uključio taksimetar, već je krenuo da je vozi, pokušavajući da je umiri razgovorom.

Preporučujemo

- Stigli smo na adresu koju je navela, ali mi nešto nije dalo mira. Bila je i dalje uznemirena i samo mi je prošlo kroz glavu – a šta ako je tamo neko maltretira? Predložio sam joj da još malo vozimo da se smiri, i ona je pristala. Rekla je da želi da ide do keja kod Varadinskog mosta - priseća se Srđan.

Njeno ponašanje mu je odmah delovalo sumnjivo.

- Video sam ljude u krizi, ali ovo je bilo drugačije. Kada smo stigli, rekla mi je da stanem na skretanju pre mosta. Pokušala je da plati vožnju, ali sam odbio. Pratio sam je pogledom, a onda je iznenada počela da trči ka mostu - priča ovaj mladi taksista.

Srđan je odmah reagovao. Usporio je kolima ispred nje, izleteo i uhvatio je u trenutku kada je pokušala da se baci s ograde.

-Držao sam je čvrsto, bila je kao u transu. Pokušala je da se otrgne, ali nisam je puštao. Spustio sam je na zemlju i zadržao dok nisu naišli prolaznici. Viknuo sam da zovu policiju. Ubrzo su stigli i odveli je u bolnicu - objašnjava on.

Tek kasnije je osetio posledice stresa.

- Delovalo mi je kao da sam ja bio taj koji je zamalo skočio. Posebno me potreslo što nije bilo nikakvog premišljanja. Ispod nas nije bila reka – samo suvo kamenje. Da je skočila, ne bi imala šanse da preživi.

Srđan, koji kaže da ne veruje u sudbinu, jednostavno zaključuje:

„Bio sam na pravom mestu u pravo vreme.“ Njegov čin je podsetnik da hrabrost i empatija ne zahtevaju uniformu – dovoljan je neko ko vidi tuđu patnju i odluči da reaguje.

(Telegraf.rs/Užička posla)