Gde ste dosad, dragi Srbi? Zejtinlik nije jedino srpsko groblje u Grčkoj, našim turistima istinu sasuli u lice

Svi su čuli za Zejtinlik, ali malo ko zna da to nije jedino srpsko groblje u Srbiji. Dok su tragali za srpskim grobovima iz Prvog svetskog rata, putnici iz Srbije su u jednom malom selu ispod planine Kožuh, na severu Grčke, doživeli susret koji ih je duboko potresao.

Tamo gde su tokom 1917. i 1918. godine ginuli srpski vojnici, jedna baka - potomkinja progonjenih iz Konstantinopolja - dočekala ih je rečima koje ne mogu da se zaborave:

Preporučujemo

- Pa gde ste do sada, dragi Srbi?

Kada su je upitali zašto to kaže, baka je odgovorila:

- Da ste bar došli pre 15-20 godina. Bilo je ovde srpsko groblje - rekla im je i rukom pokazala na mesto gde su nekada ležali srpski vojnici. Danas, osim nekoliko preostalih nadgrobnih spomenika u centralnom delu grčkog groblja, tragova gotovo da i nema.

Istorija koju vreme pokriva

Baka s kojom su razgovarali potomci srpskih vojnika ispričala je sudbinu svog naroda. Njena porodica, proterana iz Konstantinopolja nakon Prvog svetskog rata, došla je u ove krajeve kao deo masovne razmene stanovništva. Podsetila je na genocid nad grčkim stanovništvom i stradanje oko 300.000 Grka, u vreme kada je Turska sprovodila nacionalnu politiku čišćenja posle rata.

Sa druge strane, muslimansko stanovništvo slovenskog porekla, koje je vekovima živelo u ovim krajevima, bilo je primorano da napusti svoje domove. O tome se, kako kaže, danas malo govori. I hrišćansko stanovništvo koje nije želelo da se izjasni kao grčko, bilo je potisnuto ili primorano na odlazak — neki posle Prvog, neki posle Drugog svetskog rata. Oni koji su ostali i danas, po seoskim zabitima, govore jezik koji podseća na makedonski i bugarski.

Šta se desilo sa srpskim grobovima?

Danas, od srpskih grobova gotovo da nema traga. Prema lokalnim informacijama, u Grčkoj postoji zakon po kome se grobna mesta mogu ukloniti ako se o njima niko ne brine više od 100 godina. Dok se za veće grobnice zna da su eshumirane i prenete na Zejtinlik, za pojedinačne, rasute grobove — kao one u ovom selu — to se ne može sa sigurnošću reći.

"Da li ispitivati da li su preneti ostaci? Da li potomci uopšte traže grobove svojih pradedova? Koliko nas danas uopšte zna gde su sahranjeni naši preci pre sto godina? Koliko znamo o njihovim sudbinama?" — pitanja su koja se nameću sama od sebe.

Jedna baka. Jedna rečenica. Jedna senka na mestu gde je nekada bilo srpsko groblje.

Neka ovaj susret bude poziv na sećanje. Ne samo na heroje pale u ratovima, već i na odgovornost nas, njihovih potomaka, da sačuvamo istinu — i obeležimo mesto gde su nestali.

"Gde ste do sada, dragi Srbi?" — pitanje je koje ne sme da ostane bez odgovora.

(Telegraf.rs)