Ove česme pamte kneza Lazara: Turistički biseri iz Kruševca koji čekaju šansu

Javne česme pravo su blago, posebno tokom letnjih meseci, kada je osveženje na otvorenom neophodno. Ukoliko su i deo materijalne kulture, njihova vrednost je neprocenjiva. U kakvom su stanju i ko brine o starim srednjovekovnim česmama u Kruševcu?

Izvori iz doba Kneza Lazara nisu presušili. Voda podno zidina prestonog grada i dalje teče na Velikoj česmi. U nizu, na istom potezu duž Stare čaršije, su i Lazarička, Dobre vode, Uroševa, Zulina.

Preporučujemo

Suzana Jugović, kustoskinja u Narodnom muzeju u Kruševcu, kaže: "Predanje ih smešta u doba kneza Lazara. Međutim, što se istorijata tiče nismo potpuno sigurni kako su one nastale. Da je srednjovekovni grad Kruševac nekako morao da se snabdeva vodom, svakako jeste, pretpostavka logična je da se snabdevao sa ove česme iza nas, s obzirom na to da je izvorište ispod samog Lazarevog grada."

Logična pretpostavka je da je većina česmi, bar u ovakvom stanju kakve ih danas znamo, izvedena tokom turskog perioda i da je povezana sa verskim objektima kao deo nekog vakufa, kao deo zadužbinarstva naroda. Sredinom prošlog veka, izgradnjom gradskog vodovoda, stare česme odlaze u zaborav. Voda se danas, posle mnogo godina, ponovo uzorkuje i ispituje. Fizički i hemijski su ispravne, ali ne i mikrobiološki.

Dr Slađana Stanić, iz Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, objašnjava: "Sve javne česme koje su mikrobiološki neisprevne, uz adekvatano održavanje, mogu da se dovedu u redovno stanje. Te javne česme, ako se održavaju, i uz sav predlog mera, koji mi na godišnjem nivou dajemo, za sanaciju i samih izvorišta i samih točećih mesta, ukoliko bi se sve to ispoštovalo, veliki broj javnih česama mogao bi da se dovede u ispravno stanje."

Suzana Jugović, kustos u Narodnom muzeu u Kruševcu, navodi: "Ono što je bilo kao opcija još 1989. godine, da Skupština opštine u to vreme izdvaja neki novac na mesečnom nivou koji bi služio za održavanje tih česmi, međutim ni do dan danas nije bilo mnogo, one se održavaju povremeno, održava se ono što je oko njih, održava javno komunalno preduzeće."

Starim česmama, koje mogu biti deo turističke ponude srednjovekovnog grada trenutno se najviše bave kruševljani na društvenim mrežama, konkretne inicijative nema.

(Telegraf.rs/RTS)