Danas slavimo slavimo svetu Teodosiju: Ona je snagom duha i vere nadvladala surovost rimskih progonitelja

SPC i vernici danas slave svetu mučenicu Teodosiju iz Tira, devicu i ispovednicu vere iz ranog 4. veka. Njena hrabrost i posvećenost Hristu ostale su zapamćene kao primer neustrašive vere, naročito među ženama koje su u to doba često bile potiskivane i u društvenom i u verskom smislu.

Prema crkvenom predanju, za vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom u Kesariji Palestinskoj, mlada Teodosija je prišla grupi vernika koji su bili utamničeni, hrabreći ih da ne posustanu pred mučeničkom smrću. Zbog tih reči i sama je uhapšena i izvedena pred sud. Po naredbi sudije, oko vrata joj je vezan kamen i bačena je u more. Ipak, kako se veruje, Božji anđeli su je izbavili iz dubine i izneli na obalu – živu.

Preporučujemo

Kada se ponovo pojavila pred sudijom, on je zapovedio da bude pogubljena – ovog puta mačem. Teodosija je postradala 308. godine, a noću nakon smrti, kako se u predanju navodi, javila se svojim roditeljima u nebeskoj svetlosti, okružena mnoštvom blaženih devojaka, rekavši im: "Pogledajte kolika je slava i blagodat Gospoda mog, od koje ste me želeli odvratiti."

Običaji i verovanja

U narodu je današnji dan poznat ne samo po svetiteljki, već i po brojnim običajima i verovanjima koja su se prenosila s kolena na koleno. Posebno se savetuje da se ne koriste konopci, bilo za vezivanje, nošenje ili čak sušenje veša. Veruje se da devojke koje se ogluše o ovaj običaj mogu imati problema sa začećem, dok se za mladiće govori da će ih pratiti neuspeh u poslu i životu.

Takođe, mnogi izbegavaju pranje i prostiranje veša, jer se veruje da bi to moglo doneti nesreću u kuću. Ovaj običaj povezuje se s mučeničkom sudbinom Teodosije, čije je telo bilo vezano i bačeno u vodu.

Narodna mudrost i vera često su isprepletane, a ovakvi dani nas podsećaju na snagu uverenja, žrtvu zarad istine i važnost poštovanja duhovnog i kulturnog nasleđa.

(Telegraf.rs)