Profesor Pravnog Vladan Petrov šokirao porukom koju je uputio premijeru Macutu: Tiče se rektora i dogovora

Vlada mora ostati dosledna – univerzitet se brani zakonima i radom, ne ucenama i haosom.

Promeniti zakon o visokom obrazovanju, smeniti i pohapsiti kolovođe i zaposliti ljude koji žele da rade...a ovima trajno oduzeti mogućnost zappslenja u bilo koju državnu ustanovu...studentima blokaderema trajno zabraniti studiranje iškolovanje u republici srbiji...tužilaštvo postaviti na zdrave noge...državne neprijatelje iz svih branši pphapsiti i osuditi...

Не постоји ту никакав шок, професор Петров је, као човек који је у “меритуму” ствари кад је у питању “ова материја” пошто је упосленик Правног факултета и веома добро је упознат са поступцима и манирима блокадера, односно са “духом” “невидљивог диригента” одлука такозваних “пленума”, само добронамерно сугерисао премијеру Мацуту да се у “овој ствари”, унаточ постојању добре намере, не сме бити наиван и веровати у добру намеру оних који су протеклих пола године у континуитету исказивали опасан степен сваковрсне деструкције... Јер, како то метафорички величанствено изрече велики Милорад Екмечић поводом агоније у коју је колективни Запад увео простор бивше Југославије, “невидљива рука меша карте”, тако је и овом неприликом: “сива еминенција” или, ако, чак, хоћете, у строго политичком смислу алудирано, “нечиста сила” диригује, из дубине неког подземног бункера, тобожњим захтевима и поступцима нетранспарентних “пленума” и то по принципу “што горе, то боље”... Свакако, формални ректор (Ђокић) јесте и формални преговарач али са, мало је то рећи, пољуљаним кредибилитетом, јер је он човек који је, упустивши се у ову авантуру, истовремено помогао свима нама да посматрамо како то изгледа када један, формално, високи академски ауторитет прихвати да заигра у овом и оваквом “позоришту лутака”... Премијер Мацут представља државу и њене грађане, осниваче и власнике Универзитета и не би иоле добронамерном грађанину Србије било угодно да буде сведок неког деструктивног, мутавог и туњавог, а и циничног поигравања са институцијама државе и широм академском заједницом... Ето, отуд ова реакција честитог професора Петрова, за упућене, уопште није шокантна... Уверен сам да професор Петров зна да ће сво ово “копрцање” извођача радова над Србијом још трајати... А како више траје и народ посматра то шаренило “ликова” који уграбе својих пар десетака секунди славе, то све више одзвања она древна “Не пада снег да завеје брег, већа да свака звер покаже траг”..... Не, никако не, Србија није зверињак већ уснула лепотица којој се, ето, “повремено”, у историји догоди неко неприлично искакање у прве редове неких сасвим нерепрезентативних узорака њене популације... И ово посртање ће проћи, гледајмо да се што мање угрувамо јер је велико и бурно време на светској сцени испред нас.... Не баш сасвим узгредно, то време би могло да буде и “катарзично”, са свим могућим алузијама и конотацијама...