Svetski stručnjaci u Beogradu: Kako do boljeg lečenja kardiovaskularnih bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova, od srčanog i moždanog udara, preko srčane slabosti, vodeći su razlozi umiranja u većini zemalja. Međunarodni kongresi su prilika za razmenu znanja i iskustava i u prevenciji i u dijagnostici i u lečenju.

U Beogradu, na dva međunarodna simpozijuma okupilo se 17 stranih predavača iz 11 država,prenosi RTS.

Preporučujemo

„Bolesti valvula, srčanih zalistaka, godinama unazad predstavljaju ogroman zdravstveni problem, to znamo, ali nismo imali najbolje mogućnosti za lečenje. Sada imamo dobre terapije od kojih se vide benefiti. A rezultat toga je poboljšanje kvaliteta života kod pacijenata koji su transkateterski lečeni“, navodi prof. dr Dejvid Koen, predavač iz Njujorka.

„Danas na CT snimku možemo da vidimo naslage, masnoću oko srca, krvnih sudova, i možemo da damo procenu za srčani udar samo na osnovu snimka, što znači na vreme propišemo terapiju, ili uradimo operaciju. Neverovatno je važno da imamo procenu za mogućnost srčanog udara, jer je to najveći ubica, i bilo bi dobro da se radi skrining i snimi srce svima. Mi u Škotskoj smo na tom putu. Vi bukvalno za jednu sekundu možete da dobijete najčistiju sliku i prikaz stanja“, naglašava prof. dr Mark Dvek iz Škotske.

Velika očekivanja su od veštačke inteligencije – koja neka stanja može brže da prepozna od ljudskog oka. Tako uz najsavremeniju dijagnostiku i terapiju, borba protiv najtežih bolesti trebalo bi da bude izvesnija.

„Danas metodama minimalno invazivnih procedura u interventnoj kardiologiji možete svašta da uradite i svašta da vidite. Da izmerite unutrašnjost krvnog suda, da izmerite protok, suženje kroz kamericu u krvnom sudu. Kompleksne procedure su sada minimalno invazivne i nekada pacijent može istog dana da ide kući“, objašnjava kardiolog doc. dr Marko Banović, predsednik Radne grupe za kardiovaskularni imidžing UKCS.

„Nama je potrebno povećanje broja u krajnjoj liniji najkompleksnijih i nasloženijih procedura, koje podrazumevaju kardiohirurške intervencije, bajpas procedure, hirurgije srčanih zalistaka, hirurgije srčane slabosti. Što se tuče opusa, vrsta procedura koje obavljamo, to su procedure koje su standard u svim razvijenim evropskim zemljama. Upravo zahvaljujući ovakvim sastncima, zahvaljujući mogućnosti da iskustva razmenimo, unapredimo, dovodi do toga da radimo sve ono što se radi danas u svetu“, ističe prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS, BELVIS.

Svetski dan davalaca krvi

U Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije već je urađeno više od 800 najkompleksnijih procedura – na srčanom mišiću, zalisku, ili koronarnim krvnim sudovima.

Za mnoge operacije, pa i one na srcu neophodna je krv. Svetski dan obeležen je pod sloganom „Dajmo krv, dajmo nadu – zajedno spasavamo živote“.

„U ovaj svetski dan smo ušli sa dvodnevnim rezervama. Rezerve se, nažalost, polako smanjuju što je karakteristično za letnji period godine. Najviše nam nedostaju nulta i B krvna grupa, ali mi pozivamo građane svih krvih grupa da u narednim danima, i tokom celog leta pomognu da prevaziđemo taj očekivani deficit“, apeluje Mirjana Knežević sa Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Od početka godine, u Institutu za transfuiju krvi Srbije prikupljeno je oko 35.000 jedinica krvi. Za neku operaciju neophodna je jedna jedinica, za neku pet, šest ili više.

Ono što još treba da znamo jeste da jedan davalac i jedna jedinica krvi nekada znače i spas za čak tri života.

(Telegraf.rs)