Za ovog čoveka kažu da najviše podstiče natalitet u Srbiji: On ne posustaje! "Samo neka se deca rađaju"

Milorada Jurkovića iz sela Rakovac kod Beočina, poznatijeg kao Stolar Mile, krasi ogromno srce. Njegova nesebičnost i predanost godinama pomažu hiljadama porodica širom Srbije. Ovaj 54-godišnjak poznat je po humanitarnom radu i besplatnoj izradi stolica za hranjenje dece sa posebnim potrebama, ali i po mnogim drugim vidovima pomoći kojima menja živote ljudi. Stolar Mile je postao sinonim za dobrotu i solidarnost, a njegova radionica mesto gde nastaju stolice koje donose osmehe i sigurnost najmlađima.

Milorad Jurković iz sela Rakovac kod Beočina, poznatiji kao Stolar Mile, poslednjih deset godina posvetio je svoj život pravljenju stolica za hranjenje dece sa posebnim potrebama – i to potpuno besplatno. Njegova nesebičnost, velika vera u dobro i duboka ljudskost ostavili su neizbrisiv trag u hiljadama porodica širom Srbije.

Preporučujemo

Da li ste mogli da zamislite da ćete jednog dana napraviti više od 3.000 stolica

Pa iskreno, nisam mogao. Mislio sam da će to biti samo jedna stolica i to je to. Ali, desilo se suprotno. Stolice su odlazile jedna za drugom. Do sada smo poklonili 3.015 stolica. Prvobitna zamisao bila je da napravim desetak stolica, da se pomogne koliko može. Međutim, bilo je toliko poziva, podrške, zahteva da smo na kraju mogli da napravimo i do 5.000 stolica. Sve to u deset godina,“ priseća se Mileta.

U vreme kada je mogao da zaradi ozbiljan novac – kako sam kaže, čak oko 27.000 evra – Mile je izabrao drugačiji put. Odbacio je ličnu korist i ostao dosledan uverenju da svako dete zaslužuje sigurno i dostojanstveno detinjstvo, bez obzira na materijalne prilike njihovih roditelja. Ovaj zavet nastavio je i njegov sin Stefan, kome je otac ostavio jasnu poruku: nijedna dečja stolica nikada ne sme biti naplaćena.

Milorad ne pomaže samo pravljenjem stolica. Zahvaljujući velikoj zajednici od preko 120.000 ljudi koji ga prate na društvenim mrežama, organizovao je brojne humanitarne akcije: prikupljanje pomoći za bolesnu decu, kupovinu specijalnih kolica, obezbeđivanje ogreva i osnovnih potrepština za porodice na ivici egzistencije.

Šta je bio najveći pokretač da ne odustanem? Osmesi dece.

Ja uvek kažem – od tih 3.000 stolica, nijedno dete nije zaplakalo. Čak i kada su roditelji govorili ‘moje dete neće da sedi’, svako dete je sedelo. Dobijali smo slike dece koja spavaju u stolicama, neće da izađu iz njih. Roditelji ih vade, a deca hoće nazad. Tada znaš da si na pravom putu,“ iskreno deli Milorad.

Radosna deca i roditelji koji od sreće plaču daju mu snagu da nastavi svoju neverovatnu priču. On pravi stolice za hranjenje beba i poklanja ih porodicama kojima su najpotrebnije.

Posebno će pamtiti susret sa devojčicom iz Požarevca, koja nakon teške operacije glave nije govorila. „Nabavljali smo joj specijalna, tzv. sportska kolica. Kada sam joj rekao: ‘Evo sportska kolica’, stavila mi je ruku na rame i progovorila ‘sportska’. Tada su mi noge zakazale, seo sam na pod pored kreveta. Taj trenutak ne zaboravljaš,“ priseća se Mile.

Iako ne voli da se ističe, priče o porodicama u teškim životnim situacijama duboko su ga dirnule. Jedna takva porodica iz Dobrinaca, sa troje dece, od kojih dvoje ne vide i ne govore, dok je dečak rođen bez očiju, pokazala je koliko je njegova pomoć bila dragocena. Uz blagoslov oca Evgenija i oca Nemanje, uspeo je da prevaziđe najteže periode. „Čovek misli da ne može više, ali uz pravu reč i molitvu – uspe da ustane,“ kaže on.

Milorad ističe da su ga životne lekcije naučile da ništa materijalno nije vrednije od ljubavi, zahvalnosti i osmeha deteta. „Možete imati novac, bogatstvo, ali neke stvari ne možete kupiti. Ne možete vratiti vreme. Sve je do nas. Kakav si ti, takav ti je život,“ poručuje.

Svi mi možemo biti sve u životu. A najteže je biti i ostati čovek u današnjim vremenima.

Podršku nalazi u porodici, prijateljima i velikoj armiji ljudi koji ga prate i podržavaju. Kaže da će nastaviti humanitarni rad dokle god bude mogao. Deca koja su pre deset godina dobijala stolice sada su velika i krenula su u školu, a stolice se dalje prosleđuju onima kojima su potrebne.

„Gledamo da svima izađemo u susret, posebno porodicama sa više dece i onima u teškom materijalnom stanju. Jedino što nikada ne radimo jeste da uzimamo novac,“ ističe Milorad.

Na kraju, poruka koju bi uputio svima u Srbiji, a posebno mlađem sebi, je jasna: „Ništa što je materijalno nije vredno. Sve ostalo je iluzija. Ako sebe ne promenimo iznutra, ne možemo promeniti svet oko sebe.“

I dok njegov alat i dalje odzvanja u radionici u Rakovcu, Mileti ne manjka snage. Tiho, bez pompe, pravi novu stolicu – samo s verom u jednu ideju: „Samo neka se deca rađaju.“

(Telegraf.rs/Ozon.rs)