Profesor Petrov sa Pravnog fakulteta ima važnu poruku o nadoknadi nastave: "Samo je ovih 10 odsto problem"

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov izjavio je danas da je, kada je reč o situaciji na univerzitetima, najvažnije što je počela nadoknada nastave na velikom broju fakulteta i dodao da se, u skladu sa nadoknadom nastave, dobija i odgovarajuća naknada za rad.

Kada je reč o 10 odsto visokoškolskih ustanova koje se i dalje portive onlajn nastavi i koje ne rade, Petrov je za TV K1 rekao da je za njih to veliki problem i ocenio da tim fakultetima ne bi trebalo dozvoliti organizovanje prijemnih ispita i upis novih studenata jer, kako je istakao, ne obavljaju ono na šta su po zakonu obavezni.

Preporučujemo

Odgovarajući na pitanje gde on drži konsultacije, Petrov je rekao da konsultacije drži u svom kabinetu u zgradi Pravnog fakulteta i da nema problem sa ulaskom na fakultet.

"Ne traže mi ličnu kartu na ulazu, to da se desilo jednom za mene bi bio kraj. Što se mene tiče ja bih najverovatnije zamolio nekoga da mi spusti radnu knjižicu i da odem sa fakulteta. Ne bih dozvolio tu vrstu nipodaštavanja profesorskog dostojanstva", istakao je Petrov.

Govoreći o izmenama Statuta Univerziteta u Beogradu koje se, kako su preneli mediji, odnose na proširenje prava studenata na status mirovanja, Petrov kaže da nije video zvaničan tekst izmena statuta, već samo ono što je objavljeno u medijima.

Petrov je za Tanjug naveo da je do sada status mirovanja odobravan za individualne situacije kao što su bolest, odsluženje vojnog roka, nega vlastitog deteta, održavanje trudnoće, a da je sada ovom izmenom to prošireno jednom, kako je rekao, "bezobaznom" odrednicom prema kojoj se i zbog drugih okolnosti koje se nisu mogle izbeći može tražiti mirovanje.

On je ukazao se postavlja pitanje da li blokade fakulteta mogu da budu pravni osnov za davanje statusa mirovanja i da li su one mogle biti izbegnute.

"Ja nisam pročitao zvanični dokument, već samo u medijskim napisima. Postavlja se pitanje kome to ide u prilog, ako je školska godina suštinski izgubljena, ako su studenti koji su morali da se vrate svojim kućama ili da počnu da rade zbog svega što se dešavalo, šta njima sad znači da dobiju godinu mirovanja", rekao je Petrov.

Prema njegovoj oceni, ova izmena Statuta može biti najveća privilegija za one koji su učestvovali u blokadama, a koji su, kako podseća, i sami rekli da su odlučili da "žrtvuju" ovu godinu.

"Oni će imati pravo da traže mirovanje u nekom trenutku, možda i u trenutku kada vide da kada počnu ispitni rokovi ne mogu da ispune svoje ispitne obaveze, što će biti vrlo verovatno", naveo je Petrov.

On smatra da je reč o jednoj operacionalizaciji vanrednog stanja koje je, protivno Ustavu i Zakonu o visokom obrazovanju, ustanovljeno još početkom decembra.

Osvrćući se na protest koji su studenti koji blokiraju fakultete najavili za 28. jun, Petrov je ocenio da je reč o vrsti pokušaja da se omete formiranje Pokreta za narod i državu.

"Upravo je zato izabran Vidovdan, kao dan koji je očigledno, prema onom planu koji sam pogledao, apsolutno suprotan svemu onome što Vidovdan u nas Srba označava. Vidovdan je izuzetno snažan dan u kom se treba posvetiti mnogo višim, onozemaljskim ciljevima i vrednostima", istakao je Petrov za Tanjug.

Prema njegovim rečima, protesti poput ovog najavljenog za Vidovdan kod velike većine građana, koji su možda čak i imali simpatije prema studentima koji blokiraju fakultete, neće proizvesti veliki odziv, već potpuno suprotno.

"Siguran sam da će nadležni državni organi funkcionisati u granicama svojih ovlašćenja i obezbediti da se tog dana mir i bezbednost na ulicama garantuje", dodao je Petrov.

On smatra da je neophodno da se kao društvo vratimo normalnim obavezama u visokoškolskom obrazovanju, s obzirom na to da je tu potrebno učiniti još neke veoma važne pomake kako bi se situacija normalizovala.

(Telegraf.rs/Tanjug)