Učenica iz Bora zatrudnela sa 15, dete odgaja sama! Devojčice sve češće u drugom stanju, a na OVO se upozorava

Jedan statistički podatak iz Banata šokirao je sve! U izveštaju Centra za socijalni rad Zrenjanin navodi se da je samo tokom prošle godine čak 12 maloletnica rodilo dete, a polovina njih bila je mlađa od 16 godina. Psiholog Leo Ivanišević za Telegraf.rs objasnio je šta je dovelo do ovog poražavajućeg stanja u našem društvu, ali i ko je tačno zakazao - društvo ili roditelji?

Prema rečima psihologa, više je faktora koji dovode do toga da deca sve češće postaju roditelji, kako u svetu, tako i kod nas, dok kao glavne ističe potragu za identitetom, idealizaciju ljubavi, nedovoljno seksualne edukacije, porodične obrasce, siromaštvo, pritiske vršnjaka, ali i ulogu koju društvene mreže imaju na život mladih.

Preporučujemo

Ko sve ima uticaj na mlade?

"U adolescentnom dobu mladi traže smisao, identitet i mesto u svetu. Ukoliko nemaju adekvatnu emocionalnu podršku u porodici ili zajednici, roditeljstvo može izgledati kao način da se osećaju važnim, voljenim i korisnim. Dete postaje izvor bezuslovne ljubavi - nečega što možda nisu dobijali ranije. Takođe, adolescenti često imaju nerealnu sliku o ljubavi, vezi i porodici,  često pod uticajem društvenih mreža, filmova i sadržaja koji promovišu "instant porodicu" kao rešenje za emocionalne praznine. Tinejdžerska trudnoća se tako ponekad percipira kao "romantičan čin" ili dokaz ljubavi u vezi", objašnjava psiholog, pa dodaje kako je u mnogim društvima seksualno obrazovanje je ili potpuno izostavljeno, ili se zasniva na zastrašivanju i stidu.

"Mladi tada nemaju znanja o kontracepciji, plodnim danima, zaštiti od trudnoće i polno prenosivih bolesti, što povećava verovatnoću neželjene trudnoće. U porodicama gde su i prethodne generacije rano rađale, takav obrazac se često prenosi nesvesno. Ako je i majka rodila dete sa 17 godina, ćerka može imati osećaj da je to očekivani put, kao i da je to nešto što je normalno, pa čak i poželjno da i ona uradi", priča dalje Ivanišević.

Mladi "romantizuju" trudnoću i vide je kao beg od siromaštva

Još jedan od pomenutih faktora koji dovodi do ove zabrinjavajuće statistike jeste i, dodaje naš sagovornik, siromaštvo, kao i romantizacija trudnoće.

"U siromašnijim sredinama, gde su šanse za obrazovanje i zapošljavanje male, roditeljstvo može delovati kao jedini dostupni "projekt identiteta". Nešto čime se osoba može osećati vrednom i potrebnom. U tom smislu, rano roditeljstvo može biti nesvesna reakcija na osećaj beznadežnosti i nemoći. U nekim sredinama trudnoća među tinejdžerkama može čak postati statusni simbol, dokaz zrelosti ili čak sredstvo za "vezivanje" partnera. Tinejdžerke ponekad veruju da će trudnoćom "učvrstiti" vezu, ili da će na taj način partner ostati uz njih", govori nam psiholog.

Očekivano, i društvene mreže na kojima mladi provode veliki deo svog dana imaju uticaj na njih i mogu biti razlog za sve više maloletničkih trudnoća.

"Na mrežama se sve više idealizuje "estetika majčinstva" - slike mladih majki sa bebama, glamurozno predstavljene svakodnevne rutine, "influenserke mame" koje zarađuju kroz sadržaj vezan za roditeljstvo. Mladi, čiji se identitet još formira, mogu to videti kao atraktivnu životnu opciju i put do afirmacije", dodaje.

Psihološke posledice

Rano roditeljstvo može ostaviti i ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i majke i deteta, objašnjava nam dalje sagovornik Ivanišević.

"Zbog emocionalne nezrelosti, nedostatka podrške i prekida obrazovanja. Mladi roditelji često nisu u mogućnosti da obezbede stabilne uslove za razvoj deteta, što povećava rizik za emocionalnu zapuštenost, siromaštvo i narušene porodične odnose. U mnogim društvima (uključujući i naše prostore), granica za stupanje u seksualne odnose među mladima se pomerila naniže. Tinejdžeri danas češće stupaju u seksualne odnose ranije nego prethodne generacije", priča on i dodaje da je razlog za to činjenica da se danas deca i adolescenti susreću sa seksualizovanim sadržajem ranije i češće nego ikada pre.

Ivanišević dodaje kako je uloga roditelja, a da bi se predupredila, u većini slučajeva, neželjena maloletnička trudnoća, ogromna.

"Roditelji igraju ključnu ulogu — ali ta uloga se danas ne ostvaruje kroz kontrolu, već kroz prisustvo, odnos i poverenje. Roditelji koji sa decom od malih nogu grade odnos u kome se o emocijama i telu može otvoreno razgovarati, kasnije će imati veću šansu da dete priđe sa pitanjima o seksu, granicama i željama. Nije dovoljno reći "zaštiti se". Važno je preneti poruku kada, zašto i sa kim dete bira da stupi u intimne odnose. Seksualnost nije samo fizička aktivnost, već i psihološka, emocionalna i identitetska dimenzija. Deca uče iz onoga što roditelji žive. Ako su odnosi u porodici topli, stabilni i uzajamni, mladi češće razvijaju osećaj vrednosti i samopoštovanja — a to je ključna zaštita od impulsivnog ili rizičnog seksualnog ponašanja", objašnjava.

Ispovest devojčice koja je sa 15 ostala trudna: "Prošla sam svašta"

Da maloletnicama koje ostaju trudne nimalo nije lako, najbolje je nedavno objasnila jedna devojka u svojoj ispovesti N.B. (17), koja je u srednju školu u Boru išla do 9. meseca, a onda je nastavila dva meseca nakon porođaja.

- U drugom stanju sam ostala u maju 2023, ali praktično sve do decembra nisam znala da sam trudna - započinje N. priču i dodaje kako nije imala nikakve simptome. Nije povraćala, nije joj bilo muka, a sa druge strane, redovno je imala ciklus. Telo joj se, kaže, nije puno menjalo. Stomak joj je malo porastao, ali je, veli, nešto krupnije građe, pa tome nije pridavala značaj.

Bila je u vezi sa dečkom kojeg je volela, a, iako nisu uvek vodili računa o kontracepciji, trudnoća joj nije padala na pamet.

- U decembru sam sa mamom otišla kod ginekologa, jer je ciklus, iako sam ga redovno imala, bio neobičan. Doktorka me je pregledala i onda je usledio šok. Rekla mi je da sam trudna, da ulazim u sedmi mesec i da čekam devojčicu. Nisam mogla da verujem šta sam čula. I majka je bila u šoku. Nekoliko dana je bila potpuno bez teksta. Otac, takođe. Trebalo nam je nekoliko dana da shvatimo šta se dešava. Usledio je ozbiljan razgovor, ali odmah potom njihova bezrezervna podrška", priseća se dalje.

To, nažalost, kaže ova mlada devojka, nije bio slučaj sa ocem deteta koji sada ima 21 godinu.

- Zvala sam ga nakon pregleda. Bio je totalno u čudu. U početku se malo i angažovao. Na poslednji pregled smo otišli zajedno. Prvih mesec, dva, nakon porođaja nas je i obišao nekoliko puta, a onda je i to prestalo. Raskinuli smo. Rekao mi je da nema potrebe da se oslanjam na njega, jer će on sutra-prekosutra imati drugo dete. Sada ima drugu devojku i živi svoj život. To je, naravno, jako bolno za mene, jer teško je imati dete, a da jedan roditelj nije sa njim. To vas boli i nije fer prema detetu - priča smireno, ali sa tugom u glasu ova devojka.

N.B. je pored mnogobrojnih strahova imala još jedan - kako će njeno prijatelji prihvatiti činjenicu da je u drugom stanju.

- Prvo sam rekla najboljoj drugarici. Ona je to divno prihvatila. Pružila mi je veliku podršku. Ona nam i sada često svraća i igra se sa ćerkom. Plašila sam se da se neću uklopiti u društvo i da će biti negativnih komentara, jer se, naravno, razlikujem od svih, ali svi su me prihvatili i nije bilo nikakvih problema. Meni je to samo i bilo potrebno - da me prihvate takvu kakvu jesam - kaže ona.

U početku je, priznaje, bilo teško i naporno. Nije znala ništa o bebama. Noćima nije spavala. Bila je umorna. Ali, su roditelji sve vreme bili uz nju i pomogali joj. Roditelji i baka čuvaju njenu ćerku kada je ona u školi.

- Znala sam da je to ono pravo, da ću biti dobra mama, onakva kakvu moje dete zaslužuje. Znala sam da ja to mogu. Prošle smo svašta, ali nijednog trenutka se nisam pokajala što sam je dobila tako mlada. Moja ćerka je donela vedrinu u moj život i ulepšala ga. Ja sam sebi rodila ljubav za ceo život - rekla je ona nedavno za Kurir.rs. 

(Telegraf.rs)