Svake godine gubimo jedan Šabac zbog bolesti srca: Dr Tasić razbio mit, OVO su ključne godine za pregled!

Savremeni način života sa sobom nosi brojne rizike po zdravlje, a među najopasnijima su oni koji pogađaju srce i krvne sudove. Statistika je poražavajuća — svaka druga osoba u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti.

Kako se boriti protiv tihih ubica koje godinama tiho napadaju organizam bez ikakvih simptoma? Šta je lek za stres, ubrzan tempo života i osetljivo srce? Odgovore na ova pitanja dao je pomoćnik ministra za zdravlje i kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić, gostujući u emisiji „Urnak“ na televiziji K1.

Preporučujemo

„Jedan deo ljudi smatra da ne treba ići na preventivni pregled jer ih ništa ne boli, ali to je velika varka. To je stav koji je veoma problematičan, jer među nama postoje 'tihe ubice'. To su faktori rizika koji deluju neprimetno, a ateroskleroza je jedan od najopasnijih među njima“, upozorio je dr Tasić.

On ističe da se ateroskleroza, suprotno uvreženom mišljenju, ne javlja u poznijim godinama, već da njen razvoj počinje znatno ranije — već u detinjstvu.

„U ranoj mladosti, već u drugoj deceniji života, kod određenih osoba počinju da se formiraju plakovi na krvnim sudovima. Do skoro je važilo mišljenje da ako imate povišen pritisak ili holesterol u mladosti, nije strašno. Nažalost, to nije tačno“, objasnio je kardiolog.

Posebno je naglasio značaj blagovremene kontrole i osvešćivanja rizika:

„Nema većeg stresa nego kada saznate da ste bolesni. Zbog toga treba da budemo pametni na vreme i da se što pre ode kod lekara. Šta je teško da se dođe na preventivni pregled barem jednom?“

Kako kaže, reč je o pregledu koji obuhvata ceo organizam i kreće od ozbiljnog razgovora sa lekarom:

„Na preventivnom pregledu mi identifikujemo brojne faktore rizika koji nas godinama uništavaju. To su pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, stres, povišen krvni pritisak, hiperlipidemija, loš san — koji je jedan od ključnih uzroka — i šećerna bolest“, navodi Tasić.

Dodaje da preventivni pregled nije puko merenje pritiska i nivoa holesterola:

„To je personalizovani pristup, gde kod svakog pojedinačno uočavamo šta je problem i polako ga rešavamo.“

Upozorava i na razmere tragedije koje ne prepoznajemo dok ne bude kasno:

„Izgubimo ceo jedan grad, veličine Rume ili Šapca, a da ne moramo. Ljudi ne shvataju da je 80% ovih bolesti preventabilno. Može se sprečiti, ako na vreme, dok ste zdravi, dođete kod lekara i bavite se svojim zdravljem“, zaključio je dr Tasić.

Prvi preventivni pregled trebalo bi obaviti između 18. i 20. godine života.

"To je važno kako bismo na vreme otkrili eventualne genetski uslovljene probleme. Imate mlade ljude koji u dvadesetim godinama imaju izuzetno visok holesterol, jer su i otac i majka u istoj situaciji — to je porodično opterećenje. Neki, zbog gojaznosti još u detinjstvu, razviju povišen krvni pritisak. Naravno, ne uvodimo odmah terapiju, već pokušavamo da im objasnimo koliko je važno da promene stil života, kako bi nakon pedesete godine ostali zdravi“, istakao je profesor.

Kada je reč o niskom krvnom pritisku, dodaje da on jeste manje štetan za krvne sudove od povišenog, ali upozorava da se zdravlje ne može posmatrati fragmentarno:

„Nizak krvni pritisak manje oštećuje krvne sudove nego visoki, ali ne možemo gledati organizam u segmentima — moramo posmatrati celinu. Zato je važno obaviti sveobuhvatan pregled.“

Napominje da neke potencijalno ozbiljne bolesti mogu ostati neprimećene bez sistematskog pristupa:

„Postoji stanje koje se zove sleep apnea, to su opstruktivni poremećaji disanja tokom spavanja. Takve stvari se mogu otkriti samo na jednom dobrom pregledu. Kada ih na vreme identifikujemo, često ih možemo rešiti bez lekova, samo promenom navika.“

Cigarete — ubica broj jedan

Kada je reč o faktorima rizika, profesor Tasić posebno ističe pušenje kao najopasniju naviku:

„Bilo da su u pitanju obične ili elektronske cigarete, oštećenje krvnih sudova je dokazano. Možda jedna više, druga manje, ali šteta postoji u oba slučaja.“

Najveći problem, kaže, jeste to što ne postoji lek koji može da neutralizuje štetno dejstvo cigareta:

„To je crno-belo pitanje. Ostavljanje cigareta je jedini način da se zaštite krvni sudovi. Ne postoji nijedan lek koji može da 'poništi' efekte pušenja.“

Naglašava da čak i minimalno konzumiranje duvana ima ozbiljne posledice:

„Jedna cigareta dnevno je štetna. Sadrži kancerogene supstance koje ostavljaju posledice. Elektronske cigarete su možda manje štetne — verovatno i jesu — ali to nije do kraja dokazano. U svakom slučaju, i dalje su štetne.“

Stav stručnjaka je jasan i nedvosmislen:„Stav lekara je jedinstven — apsolutno ostavljanje duvana. To je jedini način da dugoročno sačuvate zdravlje krvnih sudova.“

Alkohol — tanka linija između dozvoljenog i štetnog

Kada se govori o alkoholu, profesor Tasić naglašava da je ključ u umerenosti: „Male količine alkohola mogu biti prihvatljive, ali sve što je prekomerno šteti zdravlju — posebno krvnim sudovima i srčanom mišiću.“

Objašnjava da se alkohol u jetri razlaže na specifičan način, pri čemu u velikim količinama postaje direktno toksičan za srce: „Postoji ozbiljno oboljenje koje se zove alkoholna kardiomiopatija — oštećenje srčanog mišića izazvano upravo konzumiranjem alkohola.“

Štetni efekti nisu ograničeni samo na srce: „Alkohol utiče i na mozak, i na jetru, i na druge organe. Ne možemo ga posmatrati izolovano — njegovo dejstvo je sistemsko“ - zaključio je.

Mladi lekari i sestre se vraćaju — budućnost zdravstva ostaje u Srbiji

Jedna od ohrabrujućih slika domaćeg zdravstvenog sistema jeste sve češći povratak lekara i medicinskih sestara iz inostranstva. U tom duhu, profesor Tasić ističe važan trenutak koji svedoči o tom pozitivnom trendu:

„Vraća se veliki broj lekara i sestara iz inostranstva i ponovo rade kod nas. Sutra dodeljujemo čak 100 ugovora o radu. To je jedno posebno zadovoljstvo - kada vidite mlade ljude koji su završili svoje škole, koji dobijaju zaposlenje, specijalizaciju i priliku da postanu doktori nauka.“

Za profesora, upravo su oni najveće bogatstvo koje zemlja ima:

„To je to blago koje ovaj narod poseduje. U tom pravcu moramo da idemo, jer je to suštinski važno — ulaganje u znanje, mlade i stručne ljude je ulaganje u zdravlje nacije.“

(Telegraf.rs/K1)