Ruska profesorka klavira pobegla na Kamenu Goru kod Prijepolja: Njeni saveti o ishrani su neverovatni

U poslednje tri-četiri godine, u Srbiju se doselio veliki broj Rusa. Ovde su započeli nove živote, a nastavili postojeće ili počeli da rade nove poslove. Jedna Irina, pak, našu zemlju odavno videla prvi put i nakon mnogo godina življenja na relaciji Rusija-Srbija, rešila je da mesto njenog života i rada bude samo ovde.

Naime, trideset pet godina nakon što je prvi put posetila Kamenu Goru, Irina Gluščević danas ovo selo naziva svojim domom. Nekada profesorka muzičkog iz Rusije, a danas uzgajivačica koza, poljoprivrednica i osnivač ženskog udruženja, spojila je ljubav prema prirodi, samoodrživosti i lokalnoj zajednici u mestu koje mnogi nazivaju poslednjom netaknutom oazom mira na jugozapadu Srbije.

Preporučujemo

Posle dugo vremena idenja "tamo-ovamo", pre šest godina donela je odluku da trajno ostane u bespuću, visoko iznad Prijepolja. Umesto klavira – koze, umesto gradskog ritma – tišina planine. Izabrala je ono što mnogi danas traže, a retko ko pronađe – mir, smisao i duboku povezanost s prirodom.

– Koze mi dosta pomažu. Od njih koristim mleko i pravim neke vrste sira. To ne prodajem za sada, već proizvodim za svoje potrebe da obezbedim sebe. Imam i vrt, kao i razno voće. Proizvodim sve što mi je potrebno da opstanem u ovim surovim uslovima - priča za RINU Irina Gluščević.

Foto: RINA

Više od 20 kilometara joj je udaljena najbliža prodavnica, ali to nije prepreka za nju. Na svom imanju gaji biljke i voće koje ne viđamo često u ovom kraju, poput kamčatske borovnice, džanarike, razne vrste lekovitog bilja. Prve plodove borovnice očekuje sredinom juna, dok već sada planira pravljenje tkemalj sosa od zrelih džanarika.

– Kamčatska borovnica je rodila. To je jako zdrava biljka koja ima kvalitetne plodove i ne traži neku posebnu zaštitu i prihranu da bi rađala. Ove godine rodila je i džanarika. Od nje planiram da pravim tkemalj, odnosno sos za meso, koji je izuzetno dobar i ukusan. Tkemalj je inače gruzijski dodatak jelima - objašnjava Irina.

Inače, Kamena Gora je poznata po raznolikim vrstama lekovitog bilja, koje Irina sakuplja u netaknutoj prirodi, suši i priprema za posetioce koji sve češće dolaze da obiđu ovo planinsko selo. Kroz žensko udruženje koje je osnovala, posetiocima nudi prirodne čajeve, začine, domaće proizvode i iskustva života u skladu sa prirodom.

– Čaj se ne pije samo kada je čovek bolestan, on se pije i za uživanciju, za relaks - dodaje sa osmehom.

Ovaj prijepoljski kraj krije i nepoznata bogatstva. Irina tvrdi da u ovom kraju ima tartufa, koje pronalazi uz pomoć obučenih pasa.

– Tartufa ovde ima, ali ovo podneblje još uvek nije istraženo. On raste i zimi i leti i ima više vrsta - naglašava Gluščević.

I dok mnogi ljudi napuštaju sela, junakinja ove zanimljive priča svesno je odabrala suprotan put. Njena svakodnevica, ispunjena je radom, tišinom, biljkama i životinjama i sve to u selu koje broji tek nekoliko stalnih stanovnika.

(Telegraf.rs/RINA)