Kult mrtvih i crna svadba: Otkrivamo najjezivije rituale Vlaha i simboliku smrti u Homolju u Srbiji

Istočna Srbija...Vlasi...šta je prvo na šta pomislite kad vidite ove pojmove? Da ne budemo shvaćeni pogrešno, u smislu "etiketiranja" ovog naroda, ali verujemo da se većini ljudi u svesti automatski pojavljuje nešto što mnoge u isti mah i intrigira i plaši - magija. Ta "sila" je, pored sve neosporne lepote prirode ovog dela naše zemlje, te specifične temperamentne izvorne muzike, pa i autentične hrane ovog podneblja, jednostavno sinonim za region uz granicu sa Rumunijom. Ta isprepletenost svakodnevnog života i verovanja u nevidljive sile koje "rešavaju probleme, "dobrim" ili "zlom", deo je folklora Vlaha i zato smo, vođeni namerom da onima koji možda još nisu dovoljno upoznati sa ovom uvek zanimljivom tematikom, istu i približimo, izvršili jedno istraživanje. Ovo je najbitnije što valja da znate, kako iz znatiželje, tako i da bi prepoznali eventualnu "začaranost"...

Obredi sa dobrim i lošim namerama

Dakle, ovaj narod, nastanjen na području između Morave, Timoka i Dunava, gotovo bez izutetka, veruje u drevne rituale koji oblikuju sudbinu, koliko i u same sebe. Magija Vlaha iliti vlaška magija pre svega je poznata po praksi "bajanja" (inkantacije) i "vračanja" (veštičarenja). Ovo drugo joj je, naročito kroz prikazivanje u medijima, donelo negativnu reputaciju i strah kod ljudi.

Preporučujemo

Sudbina koji neko želi da "preokrene", pravac može promeniti tako što neko nekome pomoći različitih postupaka, čini - dobro ili zlo. Prvo je poznato kao "bela magija" a drugo kao "crna".

Bela magija se smatra bezazlenom i koristi se za poboljšanje nečijeg života bez namere da se povredi drugi, a iako živimo u 25. godini 21. veka, ne biste verovali koliko je zapravo ona prisutna u savremenom društvu. Naime, to su vam recimo one razne manifestacije poput korišćenja kristala za isceljenje, sa ciljem postizanja uspeha, kontrole i moći. U biti, "bela" jeste oblik samopomoći i duhovne podrške, usmeren na pozitivne ishode.

Za razliku od nje, crna magija je opasna i, prema mišljenju etnološkinje Lidije Radulović, nema sumnje da je to vid antisocijalnog ponašanja u malim zajednicama-Dakle, prosto rečeno, divljaštvo i paganstvo. U selima gde je harmonija od vitalnog značaja, crna magija može služiti kao zamena za netrpeljivost, ljubomoru, zavist ili čak nasilje. Ima primera gde je strah od crne magije bio povod za nasilje, kao što je devetostruko ubistvo u Jabukovcu 2009. godine, na šta smo vas nedavno reportažom urađenom u ovom selu podsetili. 

Dakle, ključno je to da "crna magija" ima za cilj da ubije, ozledi nekoga, te unese nesreću ili na natprirodan način postigne korist. Kao takva često biva povezivana sa sotonizmom i demonopoklonstvom.

Od "strndžanja" do "crne svadbe"

Sad kad smo vas upoznali sa najosnovnijom podelom "po bojama", odnosno "dobru" i "zlu", hajde da zađemo dublje u tematilu i račlanimo našu temu na podvrste.

Možda i najčešći razlog za šta se neko obraća ljudima sa nadprirodnim moćima u vlaškom kraju jesu ljubavni problemi. U pitanju je bacanje čini sa ciljem udaje ili trajnog vezivanja osoba. Slovi za najmasovnije "preokretanje sudbine" i najefikasnije.

Korak dalje odlaze žene koje voljenog muškarca žele da onemoguće da sa drugom damom ima potomstvo (kad već nema s njom). To izazivanje impotencije kod muškaraca poznato je kao "vezivanje muške moći", i postiže se pomoću predmeta uzetih od preminulih.

Tu je i običaj strndžanja, odnosno uvođenja dece u zrelost i pripreme za bračni život.

Za "pomoć" se odlazi i kod "gatara" odnosno vlaških veštica koje nude "pogled" u budućnost putem gledanja u kafu, pasulj, kukuruz ili dlan, dajući odgovore na pitanja o porodici, uspehu, novcu i sudbini. Interesantno je poreklo reči "gatanje"  -  iz sanskrita, od reči "gad" (gadami), što znači "govoriti". Znači ništa strašno, samo vam neko eto tako kazuje šta će tek biti...

Možda i najjeziviji "obredi" su sada svima dobro poznata "crna svadba" i "kult mrtvih".

E sad, kad ljudi vide da im loše ide u životu, ljubavi, poslu, uprkos trudu i mišljenju da lošu sudbinu nisu zaslužili, pa posumnjaju da su u pitanju ipak "ćorava posla", onda sledi skidanje magije, odnosno uroka i kletvi. Tu se izdvajaju specifični rituali za skidanje kletvi, posebno oni koje utiču na potenciju muškaraca. Razume se, taj težak zasatak nečijeg spasavanja omađijane duše, mogu uspešno izvesti isključivo iskusne vlaške vračare.

Katanac za vezivanje, med za lepljenje, venačanica na sahrani

Šta je crna, šta je bela, rekosmo, kao i koji su i najvažniji razlozi zašto neko odlazi kod "vračara". U narednim redovima idemo još dublje u ovaj svet i donosimo vam najbitnije od "sredstvima" kojima se postiže nečije "začarivanje" ili "odčaravanje".

Dakle, za zaštitu od negativnih uticaja, odnosno uklanjanje kletvi, Vlahinje koriste med, začine (sa Sv. Jovana), vodu, tri katanca, bosiljak, nož.

Ako želite da nekoga vežete za sebe u ljubavnom smislu, osnono da se udate, rešite nesporazuma, u krajnjem slučaju učinute nekog mzškarca impotentnim, simboli odnosno alati u tim "postupcima" su: katanac, med, žar, bosiljak tamnjan, crveni i beli konacm so, šećer, krv, voda, daska sa praga, igle, prstenje pokojnika.

Od svega navedenog, u ljubavnoj magiji, najčešći rekvizit je katanac, simbolizujući zaključavanje i otključavanje, zarobljavanje i oslobađanje. Med je "lepljenje" željene osobe za sebe, poenta žara je, naravno, da zamišljena osoba gori za vama, bosiljak i bosiljak i tamjan su tu zbog aromatičnih mirisa), dok je crveni ili beli konac, so, šećer, krv i vodu potrebno doneti iz sopstvene kuće radi lične identifikacije.

Sam najčešće biva obavljen u praskozorje, kada se svetlo probija posle najtamnijeg dela noći, simbolizujući novi početak i uspeh. Vračara se upućuje prema potoku iz pravca istoka ka zapadu, a voda iz potoka se prska na teglu meda pomoću struka bosiljka, uz izgovaranje bajalice. Potok je ovde simbol protoka energije i čišćenja.

Upravo ovi detalji ljubavne magije na jajbolji način ilustruju kako se apstraktne želje materijalizuju kroz konkretne objekte i ritualne radnje, dajući im simboličku moć.

Što se tiče "strndžanja", elementi koji bivaju korišćeni u te srhe su: dnevni časovi, nadzor roditelja, odvajanje parova, te upoznavanje sa pravilima o fizičkom kontaktu.

Najzad, imamo "crnu svadbu" i "kult mrtvih". Prvo je ritual gde se preminuli mladić oblači kao za svadbu i polaže u kovčeg. Verenica ili druga devojka nosi venčanicu na sahrani, a prisutni su obučeni kao svatovi. Svatovi igraju kolo u smeru kazaljke na satu, što može simbolizovati ciklus života i smrti, kao i zajedničko žalovanje i ispraćaj. Ukratko, to je simbolično ispunjenje nedosanjane svadbe preminulom mladiću, ispraćaj u drugi svet. Simboli ovog obeda su svadbena odeća premulog i verenice, kao i kolo i kovčeg.

Marturija ritual je običaj slanja nečega preminulima, čime se otvara prostor između živih i mrtvih.

Složen odnos prema smrti

Više je nego očigledno dok posmatramo ove rituale da je za Vlahe veoma bitan i složen odnos prema smrti i zagrobnom životu, gde se veruje u nastavak telesnih potreba preminulih. Religija ovog naroda je animističko-fatalistička, sa kultom mrtvih koji povezuje sve akcije. Oni razlikuju dve vrste smrti: Муарћа ку рîнд (redovna smrt, od starosti, kod kuće, sa svećom u ruci) i Муарћа фара рîнд ili мурит îн његура (neredovna smrt, bez pripremljene sveće, "smrt u mraku"). Najvažniji predmet je samrtna sveća koju osoba nosi u zagrobni život. Smatra se da joj ona služi kao lično svetlo tamo. Koliko je ovaj predmet bitan Vlasima i koliko idu u detalje birajući isti, govori to da se njena dužina određuje merom od pupka do temena, mesta gde se veruje da duša boravi. Upravo ta sužina, duboko veruju ljudi u ovom delu Srbije, obezbeđuje da sveća traje sedam godina, paleći se tokom svake posmrtne ceremonije. Izrađuje se kao pletenica od devet sveća, pletenih u parovima po tri, a sačinjena je od najkvalitetnijeg voska. Ova sveća koja se daje preminulom neposredno pre pogreba i ide u grob sa njim zove se "rajska" ili "trokraka".

Postoji još jedan običajj koji ilustruje vlašku duboku veru u zagrobni život, a to je običaj slanja nečega preminulima ili "marturija ritual". Time se, smatraju etnolozi, otvara prostor između živih i mrtvih. Ceo ritual se odvija na otvorenom, na travi, sa hranom ili odećom okrenutom ka izlazećem suncu (istoku), pozivajući Sunce, Mesec i zvezde kao svedoke. Centralno verovanje je da su Sunce i Mesec (Luna) brat i sestra.

Značaj biljaka, brojeva i boja

Ono što bi još moglo biti izdvojeno kao intresantno u vlaškim magijskim obredima, jesten značaj biljaka, brojeva i boja. Naime, vlaško vračanje često koristi bilje i korenje, koje se mora sakupljati i kopati u specifično doba dana i godine, praćeno posebnim ritualom sličnim drevnim rimskim praksama. Znanje o bilju prenosi se generacijama. Evo unačenja (primene) biljaka: kukurek (za rituale pročišćenja), beli luk (štiti od demona, donosi duhovni mir, zdravlje i sreću), bosiljak i suncokret (koriste se u vlaškoj ljubavnoj magiji).

Kad je reč o brojevima, u bajalicama Vlaha su najbitniji:3 (simbol seksa), 7 (broj ljubavi) i 9 (kontakt sa višim zlim silama).

Što se tiče boja, u deo rituala su: crna(koja apsorbuje) i crvena (koja ograničava ulazak pozitivne i negativne energije), dok se zelena izbegava jer se veruje da oslobađa energiju.

Stručnjači koji se bave proučavanjem vlaške magije ukazuju sa je upotreba biljaka i simbolike brojeva/boja pokazatelj sistemskog karaktera vlaške magije, gde svaki element ima svoju specifičnu ulogu i značenje.

Praskozorje kao bitan trenutak

Bitna stavka kad su rituali u pitanju jeste trenutak izvođenja, odnosno vremenski okvir. Mnogi od njih, naročito ljubavne čini, bivaju obavljani u praskozorje, kada se veruje da je energija najpovoljnija za novi početak. Začini ubrani na dan Svetog Jovana koriste se u ritualima za uklanjanje uroka, što ukazuje na značaj određenih svetih dana u vlaškom kalendaru. Crni petao ili kokoška se čuvaju u kući 40 dana nakon smrti pokojnika, a petao obično do godinu dana pre nego što se od njega napravi ručak namenjen pokojniku. Običaj neobičnog naziva "strndžanje"  - biva organizovan u dnevnim časovima, dok su rituali crne magije obično vezani za noć. To je, smatra se, potpuno u skladu sa njihovom prirodom i svrhom. Preciznost u izboru vremena i mesta naglašava duboko ukorenjenu vezu Vlaha sa prirodom i duhovnim svetom.

Stare vračare, zabačena sela, groblja

Iako je, kao što već rekosmo, magija duboko ukorenjena među Vlasima, činjenica je da ritualima nisu svi podjednako vični. U savremenom kontekstu, vračare, naime, mahom starije žene koje žive u malim, zabačenim selima. Njihove kuće neretko su oronule, prostorije u kojima primaju "klijente" iznutra su pomalo neuredne, zagušljive i tamne. Na zidovima, stolu i kojekude po sobi su brojni detalji koji imaju svoju ulogu u obredu. Ono što je interesantno je ko najmanje posećuje ove "žene sa čarobnim moćima". veruje se, naime, da to upravo najređe čine njihovi zemljaci, konkretno Timočani.

S druge strane, Beograđani, Novosađani, Kragujevčani, Nišlije i žitelji mnogih drugih gradova i varošica širom Srbije, pohode često gatare u Istočnoj Srbiji. Inače, rituali bivaju izvođeni neretko i napolju, na potocima i izvorima, jer se za mesta smatraju pogodnim zbog svoje prirodne energije. Pećine su takođe pogodna mesta za izvođenje rituala. Ako vas zanima na kojim tačno lokacijama u prirodi "rade" vračare, reč je o "Medveđoj jami" (Gaura Ursuli). To je prerast sakrivena duboko u Felješani, prašumi Homolja. Ipak, ono što je bitnije od ovih geografskih karakteristika, jeste simbolika "jame" u koji Vlasi veruju. Naime, oni smatraju da je to prirodni most za koji se verovalo da je mesto prelaska u svet mrtvih.

Za rituale crne magije često se koriste lokalna groblja ili napuštene crkve i manastiri.

Izazov sa kojim valja biti oprezan

Još jedna stvar koja govori u prilog tome da šira zajednica jednostavno Vlahe i magiju ne odvaja ili lepše rečeno istu smatra delom njihovog kulturnog identiteta je činjenica da biraju organizovane turističke ture. One posetiocima nude uvid u ovaj svet, ali obuhvataju i druga obredna mesta poput Felješanske prašume, Danilovog vrela i kanjona Crne Reke.

Međutim, upravo ta popularizacija u ovo savremeno doba donosi i izazove. Medijska senzacionalizacija, fokusirana često na "crnu" stranu magije, doprinosi iskrivljenoj percepciji i strahu, dok komercijalizacija, uključujući "tamni turizam" i brendiranje, preti da banalizuje i depersonalizuje autentične prakse. Ipak, na vrhu svih problema koje potencijalno može izazvati verivanje u "čini" jesu nadrilekarstvo i prevare. To je, znamo svi, zakonom kažnjivo, ali uprkos tom i dalje opstaje zbog nedovoljne informisanosti građana i izazova u pravnoj primeni.

Iako je činjenica da je magija za Vlahe vrlo bitan deo nacionalnog identiteta, da je to fenomen koji je opstao u svim erama razvoja ovog naroda, da živi sve ovo vreme u sintezi sa pravoslavljem, pa bi zbog svega navedenog valalo da bude ako ništa drugo poštovana od strane ostalih naroda, treba biti na oprezu sa svim ovim. Najbolje bi bilo ne otići nikada nekoj vračari niti za usmeravanje čini ka nekome, niti za skidanje istih sa sebe.

(Telegraf.rs)