Slavimo mučenike iz Žitomislića: Osam monaha i učenik ubijeni i bačeni u jamu, dva puta postradali

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetu mučenicu Akilinu, Svetog Trifilija Kiparskog i Svete sveštenomučenike žitomislićke.

Sveti mučenici žitomislićki

Ovaj datum, 26. jun upisan je u kalendar Srpske pravoslavne crkve u spomen na mučeničko stradanje monaškog bratstva manastira Žitomislić 1941. godine.

Preporučujemo

Sa uspostavljanjem NDH bratstvo manastira Žitomislić i svi ostali bili su pozvani da se jave u mesnu kancelariju. Tada je na čelu manastira bio iguman Konstantin Vučurović kome je kada je stradao bilo tek 26 godina, jeromonah Dositej Vukićević, jeromonah Makarije Pejak, iskušenik Mladen Šaran, iskušenik Obren Okiljević, bogoslov Marko Prodanović i bogoslov Branko Bilanović. Kod njih se tada našao u gostima i protođakon iz Mostara Vladimir Čejović koji je došao iz Crne Gore bežeći od tamošnjih ratnih dešavanja.

Toga dana kada su ih pozvali da se jave na popis oni su to učinili. Svi iz manastira su prešli Neretvu i javili se u mesni ured međutim tamo su ih odmah svezali i mučili i odveli na Vidonju jamu iznad Biletić polja gdje su ih bacili u jamu i zatrpali kamenjem i svi su skončali u toj jami.

Vladimiru Čejoviću tada je ponuđeno da ode odatle jer nije deo bratstva, ali on nije želeo da ih napusti rekavši da će do kraja ostati sa bratstvom manastira Žitomislić, te je i on sa njima postradao.

Bratstvo manastira je bilo veoma mlado i nije bilo ni po čemu, osim po svome verskom opredeljenju, pretnja NDH. Konstantin je imao samo 26 godina, Dositej i Makarije su te godine tek bili rukopoloženi, a Obren Okiljević je imao svega 18 godina.

Bratstvo manastira bačeno je u jamu Vidonja te 1941., a mitropolit Vladislav je pokušavao šezdesetih godina da ih dostojno sahrani, međutim komunističke vlasti to nikada nisu dozvolile. Tek 1991. godine su izvađeni iz jame i sahranjeni u grobnici iznad crkve u manastiru Žitomislić, no ni tada nisu imali mira.

– 1992. godine je razoren manastir i tada su novi mučitelji bacili eksploziv u njihovu grobnicu tako da su oni dva puta stradali. Mi danas imamo samo deo sačuvanih njihovih kostiju koje čuvamo u crkvi ispred oltara. 2005. godine proglašeni su za mučenike jer su dva puta stradali i od tada do danas ih poštujemo, pevamo ih na svakoj liturgiji i molimo im se kao svojim nebeskim zaštitnicima – rekao je ranije iguman manastira Žitomislić Danilo, prenela je Banjaluka.net.

Sveta mučenica Akilina

Rođena u palestinskom gradu Vivlosu, od hrišćanskih roditelja. U svoјoј sedmoј godini Akvilina već јe bila potpuno upućena u pravi život hrišćanski, a u desetoј godini ona јe toliko bila puna božestvenog razuma i blagodati Svetoga dfuha, da јe s velikom silom i revnošću propovedala Hrista svoјim drugaricama. Kada nasta Diokleciјanovo gonjenje, neko je dostavio Akvilinu carskom namesniku Volusiјanu, zveropodobnom čoveku. Volusiјan naredi naјpre da јe šibaјu, potom da јoј usiјanu šipku probodu kroz uši i mozak. Do poslednjeg časa devica Akvilina slobodno i јavno ispovedala je Hrista Gospoda; a kada јoј mozak i krv počeše teći iz glave, ona pade kao mrtva.

Namesnik, misleći da јe Akvilina uistini mrtva, naredi da je iznesu van grada i bace na đubrište, da јoј telo psi izedu. No noću јavio јoј se anđeo Božјi i rekao јoј: „Ustani, budi zdrava!“ I devica ustade, i bi zdrava, i dugo uzdizaše blagodarstvenu hvalu Bogu, moleći ga, da јoј ne uskrati dovršiti mučenički podvig. „Idi, biće ti, kako moliš!“ ču se glas s neba. I Akvilina pođe u grad. Kapiјa gradska sama se pred njom otvori, i ona dođe i uđe, slično duhu, u dvor namesnikov i јavi se namesniku pred posteljom njegovom.

Namesnik beše obuzet neiskazanim užasom, videći živu devicu, za koјu držaše da јe mrtva. Sutradan po njegovoј naredbi dželati izvedu Akvilinu, da јe poseku mačem. Pred posečenje devica se na kolenima pomoli Bogu i predade duh svoј. Dželat јoј mrtvoј odseče glavu. Njene mošti davahu isceljenje mnogim bolesnicima. Beše svetoј Akvilini dvanaest godina od rođenja kada postrada za Gospoda. A postrada i uvenča se vencem mučeničkim 293. godine.

Tropar (glas 4):

Ovčica Tvoјa Isuse, Akilina, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moј ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjuјem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.“ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveti Trifiliјe Levkusiјski

Sveti Trifiliјe bio je episkop Lekvusiјe Kiparske. Učenik svetog Spiridona, i docniјe njegov saslužitelj na ostrvu Kiparskom. Beše čovek milostiv, čist mislima, devstven celoga života, „živi izvor suza“ i veliki isposnik. Dobro upravljaše stadom Hristovim, i upokoјivši se primi venac među velikim јerarsima na nebesima. Upokoјio se mirno 370. godine.

Tropar (glas 4):

Istina stvari obјavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Trifiliјe, moli Hrista Boga da spase duše naše.

(Telegraf.rs)