Selestina (28) je iz Kenije došla da živi u Šumadiji: Pitali smo je mnogo toga, jedan odgovor nas je oduševio

Selestina Kemboj, 28-godišnja devojka blistavog osmeha i duha, pre tačno dva meseca rešila je da rodni Eldoret, grad na zapadu Kenije, zameni ni manje ni više nego našim Sopotom, gde danas živi, radi i, kako kaže, istinski uživa.

- Radim na Kosmaju, u Hotelu Aleksandar. Sređujem sobe, ponekad radim i u baru... Lepo mi je ovde, svi su dobri prema meni! Drugarica mi je preporučila ovo mesto, ja sam je poslušala, i mnogo sam srećna zbog toga. Ovde je baš lepo, sve mi se sviđa! - počinje priču Selestina, koju ovde svi zovu Sisi.

Preporučujemo

Iako je od doma i momka koji je čeka u Keniji deli čak 5.135 kilometara (vazdušnom linijom), Sisi se smeje kao da sad ima sve u životu. Kaže nam da je pre ovoga radila još u jednoj stranoj zemlji, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u Dubaiju.

- Nisam mogla tamo više. Tamo je zaista prevruće. Ide do 50 stepeni! To nije moguće izdržati - kaže nam ona, i primećuje da smo iznenađeni. Navikla je, izgleda, da svi misle da je u Keniji vrućina nešto što se podrazumeva.

Foto: Telegraf.rs

- Da, kod nas u Eldoretu, u Najrobiju, sada temperature ne prelaze 25 stepeni... Tako je to - gleda nas Sisi kako se čudimo.

Na naše pitanje o Srbiji i tome šta joj se ovde sviđa, kaže nam da je tek došla, i da mnogo toga još ima da vidi, ali da je oduševljena prirodom, bar ovim delom oko Sopota, Mladenovca i Beograda koji je upoznala.

- Ali najviše od svega u Srbiji mi se sviđa besplatan prevoz! Pa to je fenomenalno! - ne krije oduševljenje ova Kenijka, inače pripadnica naroda Kalendžin.

Njen narod, priča nam, podeljen je na 12 plemena, ima ih nešto manje nego Srba - oko 7 miliona, a žive u Keniji i Ugandi. Ponosna je na svoje sunarodnike atletičare koji su proneli slavu Kenije i Afrike pobeđujući u trkama na srednjim i dugim prugama. Otkriva nam tajnu da je jedan od najvećih, Ezekijel Kemboj, njen rođak!

- Imam jednu primedbu. Da se niko ne naljuti, ali pre nekoliko dana mi se desilo da pitam za pravac, kuda da idem, i uporno sam nailazila na ljude koji ne znaju engleski - kaže nam Selestina.

Foto: Telegraf.rs

Pored ovoga, priznaje nam da muku muči sa učenjem srpskog jezika, ali obećava da je rešila da ga nauči. Preporučujemo joj da čita crtane stripove, valjda se tako najlakše uči.

Na kraju, dok se pozdravljamo sa Sisi, vidimo da osmeh nikad ne silazi s njenog lica. Pitamo se, pomalo zbunjeni, zašto se mi koji živimo ovde pored nje, a nismo 5.135 kilometara udaljeni od rodnog mesta, ne smejemo više poput nje... I nadamo se da je osmeh zarazan.

(K. M.)