Slavimo Svetog proroka Jeliseja: Važno je da ne obavljate ove poslove danas

Srpska pravoslavna crkva 27. juna po novom (14. juna po starom kalendaru) slavi Svetog proroka Jeliseja, jednog od najvećih proroka Starog zaveta i naslednika Ilijinog duha. Njegovo ime i dela utkali su se duboko u narodnu pobožnost, posebno kao zaštitnika vida i onih koji pate od očnih bolesti.

Iako se u biblijskoj hronologiji pojavljuje pre više od devet stotina godina pre Hrista, njegov lik i danas živi u molitvama, narodnim običajima i verovanju da ovaj dan donosi očišćenje tela i duše.

Preporučujemo

Ko je bio prorok Jelisej?

Prema Bibliji, kada je Gospod odlučio da uzme proroka Iliju k sebi, rekao mu je da za svog naslednika odredi Jeliseja, sina Safatova, iz plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija mu prenosi božju volju, ogrće ga svojim prorčkim ogrtačem i moli od Boga dvostruku meru duha, koju Jelisej i prima.

Od tog trenutka, Jelisej napušta dom, porodicu i sve što ima, i kreće za Ilijom, spreman da se potpuno preda službi Gospodu. Kada Ilija biva uznesen na nebu ognjenim kolima, Jelisej ostaje njegov dostojni naslednik, i započinje proročku službu još većom silom i snagom.

Najpoznatija čuda Svetog Jeliseja

Sveti Jelisej je u narodu poznat kao veliki čudotvorac, jedan od najmoćnijih proroka u istoriji. Među njegovim čudesima izdvajaju se:

Razdvajanje vode Jordana, baš kao što je Mojsije razdvojio Crveno more.

Učinio je gorku vodu u Jerihonu pitkom, bacivši so u izvor.

Pozvao vodu u iskopane rovove u ratu s Moavićanima, spasivši vojsku žeđi.

Umnožio ulje u posudama siromašne udovice – ono nije prestajalo da teče dokle god je bilo praznih sudova.

Vaskrsao mrtvog sina žene iz Šunema, koja ga je hranila i primala kao Božijeg čoveka.

Sa samo 20 hlepčića nahranio je 100 ljudi – jedan od najstarijih primera umnožavanja hrane u hrišćanskoj tradiciji.

Iscelio sirijskog vojvodu Naamana od gube, nakon što se sedam puta okupao u reci Jordan.

Oslepeo celu sirijsku vojsku, a zatim je pustio bez osvete – u znaku Božje pravde.

Nagnao drugu neprijateljsku vojsku u bekstvo glasovima i halabukom koji su činili da veruju da ih je opkolila velika sila.

Predskazao mnoge događaje, kako carstvima, tako i pojedincima – darom duboke proročke jasnoće.

Kako ga Crkva proslavlja?

Srpska pravoslavna crkva svake godine 27. juna praznuje Jelisejevdan. Tog dana u crkvama se služi liturgija u njegovu čast, čitaju se molitve za isceljenje, a posebno za očne bolesti. Njegov tropar (glas 4) glasi:

"Anđeo u telu, temelj proroka, drugi preteča dolaska Hristovog, Ilija slavni, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da odgoni bolesti i čisti gubave. Zbog toga i onima koji ga poštuju, izliva isceljenje.“

Narodna verovanja i običaji na dan Svetog Jeliseja

U narodu je ovaj dan zavetni za sve koji imaju problema s očima. Na taj dan, vernici odlaze u crkve i manastire, gde se, prema starom običaju, noktima zagrebe malo maltera sa zida svetinje, a potom se time blago protrljaju kapci, uz tihe molitve, najčešće „Gospodi pomiluj“. Veruje se da će ovaj čin doneti olakšanje i izlečenje.

Još jedno rašireno verovanje glasi:

"Jelisijej proso sije, ide Vida da obiđe."

Na ovaj dan nije dozvoljeno raditi u polju, osim ako se seje proso. Smatralo se da tada sve što je crveno u kući – odeća, tkanine, marame i kaiševi – treba izneti na sunce, da se “provetravaju” i oslobode negativne energije.

U crkvama se služi liturgija u njegovu čast, čitaju se molitve za isceljenje, a posebno za očne bolesti. Njegov tropar (glas 4) glasi:

"Anđeo u telu, temelj proroka, drugi preteča dolaska Hristovog, Ilija slavni, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da odgoni bolesti i čisti gubave. Zbog toga i onima koji ga poštuju, izliva isceljenje."

Narod veruje da se ovaj tropar govori jer priziva isceliteljsku blagodat Svetog Jeliseja, koji je od Boga dobio silu da leči bolesti, posebno očne, i da pomogne svima koji mu se sa verom obraćaju. Smatra se da se izgovaranjem ovih reči molitveno doziva njegova zaštita, naročito u danima bolesti, nemoći i potrebe za prosvetljenjem – kako duhovnim, tako i telesnim.

U nekim selima, žene koje pletu ili vezu tog dana, poškrope vodom lice, a zatim govore:

"Vidi, Vido, kako vezem; što očima vidim, rukama stvaram."

Na ovaj način se spaja dan Svetog Jeliseja i predvečerje Vidovdana, u kojem se priziva duhovni vid i jasnoća puta koji dolazi.

Povezanost sa Vidovdanom

Budući da Jelisejevdan pada dan uoči Vidovdana, običaji ova dva praznika se često prepliću. Jelisej otvara oči narodu, priprema srce za ono što će se otkriti na Vidovdan – bilo kroz snove, znakove ili osećanja.

Zato se i kaže:

"Ko s verom gleda, Jelisej mu otvara oči."

U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se provodi u tišini, bez velikog posla, uz post, molitvu i pripremu duše – kao neka vrsta duhovnog čišćenja pred veliki narodni i istorijski praznik koji sledi.

Sveti prorok Jelisej nije samo biblijski lik iz davnih vremena – on je i danas živa snaga vere i utehe. Njegova životna priča nas uči poslušnosti Bogu, napuštanju sveta zarad višeg poziva, milosrđu i pravdi.

Narod ga pamti po čudima, Crkva ga slavi kao iscelitelja, a tradicija ga povezuje s vidom – telesnim i duhovnim. Ako ga tog dana sa poštovanjem prizovemo u molitvi, veruje se da će nam pomoći da jasnije gledamo, dublje osećamo i sigurnije hodamo kroz život.

(Telegraf.rs)