Doktorka upozorava: Evo šta se sve dešava u organizmu kada smo izloženi jakom suncu! Na ovo obratite pažnju

Reakcija na sunce zavisi od više faktora – doba dana, direktna izloženost UV zračenju, prisustvo vlage u vazduhu, da li smo prethodno unosili dovoljno tečnosti, imamo li zaštitni faktor. Ipak, kako napominje doktorka Biserka Obradović, nepobitna je činjenica da telo počinje da reaguje već u prvim minutima.

- U toku prvih pet do deset minuta telo pokušava da se izbori sa toplotom. Počinje znojenje, čime se gube elektroliti. Krvni sudovi se šire, pritisak opada, puls raste, javlja se glavobolja. Sve to može dovesti do kolapsa ili toplotne iscrpljenosti, a kasnije i do toplotnog udara - objašnjava dr Obradović za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kod toplotne iscrpljenosti, simptomi su blaga vrtoglavica, glavobolja, osećaj slabosti. Koža je i dalje vlažna i znojna, ali postaje lepljiva, a osoba još uvek oseća da joj je vruće. Međutim, ako se izlaganje suncu nastavi, dolazi do ozbiljnijeg poremećaja – toplotnog udara.

- Kod toplotnog udara je najveći problem što ljudi često nisu svesni da ga imaju. Ne osećaju da im je vruće, prestaju da se znoje, a koža im postaje užarena, suva i crvena. To je znak da je organizam izgubio kontrolu nad regulacijom telesne temperature - upozorava doktorka Obradović.

Posebno kod dece, situacija može vrlo brzo da izmakne kontroli.

- Već kod temperature od 41,5 stepeni telo počinje da kolabrira, a deca tu temperaturu brže dostižu. Ako se ne reaguje na vreme, posledice mogu biti trajna oštećenja ili čak fatalan ishod - dodaje doktorka.

Objasnila je i šta možemo da uradimo ukoliko osetimo da nam je loše.

- Ukoliko nam se vrti u glavi ili nam se zacrni pred očima. Najbitnije je da odmah legnemo i podignemo noge i ruke u vis da se krv slije u mozak, koji je najosetljivi organ. Potrebno je da popijemo čašu vode u koju smo razmutili so. Tako ćemo se oporaviti od dehidratacije. Sa druge strane osoba koja ima toplotni udar, kao što sam tekla, to ne može da prepozna, pa je potrebno da drugi koko nje reaguju. Treba je odvesti na neko hladnije mesto, skinuti višak odeće, rashladiti je i dati joj što više vode. Ukoliko vidite da je osoba veoma bunovna i nesvesna stvari oko sebe obavezno pozovite hitnu pomoć - objasnila je doktorka za Telegraf.rs..

Foto: Nikola Anđić

Ona je istakla i da je jako važno i to kako ćemo se ponašato tokom leta.

- Treba da jedemo što više sirovog voća i povrća, da se redovno rashlađujemo, pijemo što više vode, nosimo kapu, svetlu pamučnu odeću, naočare i vežbamo koliko možemo u bezbednim delovima dana. Posebno je važno da izbegavamo kafu. Kada popijete jednu šoljicu kafe to vam izbacuje 14 šoljica vode. Dakle vi morate da popijete 14 šoljica vode samo da biste bili na nuli, a ne da biste bili dobro hidrirani. Takođe, uvek imajte kod sebe nešto slano, kikiriki, grisine, bilo šta, samo da je slano. Dijabetičari treba da imaju slatko u slučaju da im padne šećer - istakla je doktorka.

Na pitanje koliko smemo da budemo izloženi doktorka Obradović je objasnila da ne postoji jednostavan odgovor.

- Kada je temperatura napolju 24 stepena, unutar kola koja rade će temperatura za samo pola sati biti 50 stepeni, zato ne možete dati tačnu odredbu koliko će boravka na suncu biti bezbedno. Jako je važno istaći da nije isto kada je osoba koja je već dehidrirana izašla na sunce ili kada osoba koja redovno unosi tečnost izađe na sunce. Naravno, na to utiče i koliko ste pripremljeni za sunce. Zemljoradnici rade po ceo dan na suncu, pa gotovo nikad ne čujete da se neko od njih onesvestio. Oni sa sobom nose po pet litara vode. Redovno se umivaju i kvase glavu. Uvek imaju kapu, maramu ili list bundeve u najgorem sluččaju preko glave. Brinu o sebi na pravi način  - rekla je.

Ona je za kraj istakla kolika je zaista opasno da preterujemo sa suncem.

- Važno je da ljudi razumeju kolika je to opasnost. U Indiji je prošle godine u jednom vikendu život izgubilo 50 osoba, u Japanu je samo prošlog juna od toplotnog udara umrlo 120 ljudi - zaključila je.

(Telgraf.rs)