Jovani (15) iz Požarevca strug za drva pokidao kosu i skalp: "Savila se u sekundi, vreteno odmah uhvatilo rep"

"U nekom trenutku se savila i vreteno od struga uhvatilo je kosu. Bukvalno u sekundi otkinulo je sve". Ovim rečima priču o užasnoj nezgodi koju je doživela mlada Jovana Stanojević (15) iz Požarevca, započinje njena majka Dragana. Devojčica ni slutila nije da će je jedan sekund nepažnje u dvorištu svoga doma koštati užasne povrede koju je zadobila u nameri da pomogne ocu. Vreteno struga za drva uhvatilo je Jovaninu kosu i u sekundi ona je ostala bez kose i skalpa.

Kako za Telegraf.rs priča Jovanina majka Dragana, u nameri da pomogne ocu petnaestogodišnjakinja se u jednom trenutku savila u blizini mašine za drva usled čega je vreteno struga u velikoj brzini uhvatilo Jovaninu kosu koja je tada bila vezana u rep i otkinulo sve.

Preporučujemo

- Dok sam bila u kući sa ostalom decom Jovana je bila sa ocem. U nekom trenutku se savila i to vreteno uhvatilo je kosu i sve otkinulo. Odmah smo sa njom krenuli u požarevačku bolnicu. Ona je bila svesna i nije uopšte plakala što je bilo čudno. Kada smo stigli, odatle su nas prebacili u Beograd u Institut za majku i dete. Tamo je teklo dalje lečenje, presađivanja kože, svega - priča Dragana.

Jovana u trenutku povrede nije osetila bol, ali je primetila da krvari. Pokušala je, kako kaže, da bude smirena iako je čitava situacija u tom trenutku bila zastrašujuća.

- Bila sam smirena da ne bih sebi napravila goru situaciju. Jeste, to je u toj sekundi bilo meni čudno i zastrašujuće, ali nekako sam ostala pribrana da bih bila prisutna, da ne bih izgubila svest, da bih komunicirala sa lekarima, da vidim šta se dešava. U Beogradu je bilo jako lepo, stvarno, doktori su bili predivni, sestre još bolje. Gledali kao da sam njihovo rođeno dete i dolazili tu i zasmejavali me. Davali su mi podršku u bolnici i dan-danas se čujem sa svima iz bolnice i drago mi je zbog toga kako sam ja to mogla da preživim - istakla je hrabra devojčica.

Pre izalska iz bolnice, 23. maja Jovani su doktori otkrili glavu i bili uz nju kada su je emocije preplavile videvši sebe nakon dva meseca bez zavoja.

- Taj dan kada sam trebala da izađem, 23. maj, oni su meni otkrili glavu i svi doktori su u toj prostoriji gde sam se ja previjala stajali i ja sam krenula da plačem. Nisam se videla dva meseca, nisam znala kako to izgleda. To je sve onako čudno, zato što su se tada još videli konci, videla sam rane. Krenula sam da plačem, a svi doktori su me grlili, pričali da će to sve da bude normalno, da ću da budem ista ja, da se ne brinem. Tako da nekako su mi oni, doktori i sestre, u tom momentu bili najveća podrška tokom lečenja - priča Jovana.

Previjanja su svaki drugi dan, a strah i bol koju je Jovana osećala uz podršku divnih ljudi i medicinskog osoblja bila je sve manja.

- Imala sam bolove jer sam od čela pa sve do pola glave imala veštačku kožu da bi se napravilo masno tkivo i svi ti nervi što su mi bili iščupani, dok mi je drugi deo glave bio otvoren. Primetili su da me previjanje boli, ali su se trudili da mi pozitivnom energijom suzbiju strah - dodaje Jovana.

Ipak osoba koja se sa Jovanom u najtežim danima budila i legala, koja je za ovu hrabru devojčicu heroina priče, jeste njena baka koja je ležala sa njom u bolnici.

- Baka Dragica je sa mnom ležala u bolnici. Bila ce sve vreme uz mene, sedela pored mog kreveta i davala mi podršku i snagu. Ona je veći heroj od mene - istakla je Jovana.

Nakon užasne nezgode koju je doživela ipak Jovana je sa širokim osmehom na licu otišla sa svojim odeljenjem na maturu i proslavila kraj jednog lepog, a na kraju i teškog perioda svog života.

- Društvo me je zvalo svake večeri da izađemo do sela, družimo se, idemo u kafić. Jedan drug me svake večeri zvao na video poziv i dok ide u kafić sa društvom pozove i mene da budem i ja u toku iako nisam sa njima. Nastavnici su me takođe stalno zvali i raspitivali se za mene, za moje zdravlje - istakla je Jovana.

(Telegraf.rs)