"Nadam se da ću zbog dece izdržati sve": Reči majke sedmoro sad tek bole, prijatelji se opraštaju od Zorane

 Majka sedmoro dece, Zorane Lukić iz Petrovaradina, izgubila je borbu sa najtežom bolešću. Od nje se tužnim porukama već nekoliko dana opraštaju svi koji su je poznavali, ali i oni koji nisu.

Zoranina teška priča potresla je Srbiju i niko nije ustao imun na suze ove majke koja je pred našom kamerom pričala o svojoj jedinoj želji dok je u krilu držala svoje anđele. Zorana je samo želela da obezbedi deci bolje detinjstvo i lepši dom, a u toj borbi, nažalost otkriven joj je tumor.

Preporučujemo

Zorana se poslednji put oglasila na društvenim mrežama 15. juna objavivši fotografiju iz bolničkog kreveta uz kratak opis:

"Oprosti bože sve naše grehove. Treći put na istom mestu", napisala je ona.

Nažalost, ovaj put nije izdržala.

Od nje se potresnim rečima opraštaju na mrežama:

"Devojčice moja, nadala sam se i molila da uspeš. Sada si na mirnijem mestu, među nekim drugim anđelima. Mir telu i duši tvojoj", pisali su.

"Vidimo se draga u nekom novom filmu! Nadam se potpuno drugačijem žanru",

"Smirila si se. Više te ništa ne boli. Ostavila si nas sa suzama u očima i tugom u duši i decu da ih čuvamo i da ih ne zaboravimo. Vidimo se negde gore da se ponovo zagrlimo", pisali su prijatelji i poznanici.

Iako je imala veliku podršku svih i hrabro se borila do poslednjeg daha za svoju decu, nažalost lečenje nije uspelo.

Iza sebe je ostavila Mariju, Anđelu, Savu, Strahinju, Unu, Lanu i Ilijanu.

Podsetimo, dok se borila da deci obezbedi bolje uslove za život i dok je Srbija skupljala pomoć za njihov bolji krov nad glavom, umesto onog punog vlage, Zorani je otkriven tumor.

Ovako je Zorana govorila

Telegraf.rs posetio je ovu osmočlanu porodicu u januaru prošle godine, a tada je Zorana imala samo jednu želju - novi dom za svoje mališane. Oni su joj uvek bili najvažniji i hrabro je govorila: "Nadam se da ću zbog dece izdržati sve".

- Marijina podrška mi najviše znači, ona mi je prvo dete. Jutros kad mi je pozlilo ona je znala tačno koji lek treba da popijem, sve zna. Imam mnogo stresa i briga i ne znam gde da se okrenem. Preteško je biti sa njima sam. Svi kažu možeš ti to jaka si, izdržaćeš, ali dođe period kad ne mogu da se izborim. Da nema moje mame, sestara i braće ne znam šta bih. Oni imaju svako svoj život, ne mogu ni oni stalno biti oko mene - pričala je tada Zorana kroz suze.

- Moja najveća želja je da su oni živi i zdravi, ništa mi više ne treba. Najteže mi pada uveče kad svi polegaju, ja sama sedim i mislim. Kako ću, šta ću, kako ću da stvorim. Pomolim se Bogu i kažem hvala što si me probudio, pa kako mi da - govorila je ona.

- Volim da ih učim da budu dobri ljudi i da ne lažu. I da je nešto najgore i da su najgore skrivili, samo neka kažu. Sve je rešivo .

Zorana i njena deca živeli su u kući koja prokišnjava, u kojoj vlaga izjeda ćoškove, u polutami bez prozora, ali ispunjeni majčinskom ljubavlju. Razna udruženja pokretala su humanitarne akcije za Zoranu i njenu decu, nažalost ona nije dočekala da vidi svoje mališane onako kako je želela.

Možete pogledati ceo intervju

(Telegraf.rs)