Sećanje na Remusa Avrameskua: Njegovo srce do kraja kucalo je za ljude

U Vršcu je u toku ječerašnjeg dana preminuo Remus Avramesku - dugogodišnji dopisnik Radio Televizije Beograd, bard novinarstva i profesionalni otac mnogih mladih generacija novinara. Ostaće upamćen i zabeležen njegov novinarski podvig, kada je 1989. poslao prve slike rumunske revolucije u svet. Sahrana će se obaviti u utorak 8. jula na gradskom groblju u Vršcu.

Remus Avramesku – neumorni hroničar života i novinar čiji su izveštaji obeležili epohe. Rođen je 29. decembra 1941. godine – ali, kako su govorili njegovi najbliži saradnici, Remus se zapravo rodio onog trenutka kada je prvi put uzeo mikrofon u ruke i zakoračio u novinarski svet.

Preporučujemo

“On je jedan bard koji je ostavo veoma dubok i slikovit trag, on je jedan istoričar koji neće nikad biti zaobiđen, jedan hroničar koji je ostavio neprocenjivo bogatsvo u slici, reči, fotogorafiji i svemu onome čime se bavio iz te svoje informativne gladi i delatnosti . Bio je gladan događaja i kada nije bilo događaja on je događaj pravio da bi izveštavao svoju redakciju da bi od ovog kraja napravio centar sveta”, kaže Ivan Babić, novinar i dugogodišnji saradnik.

U karijeri dugoj više od pola decenije, Remus je bio mnogo više od reportera. Bio je most između Srbije i Rumunije – dve zemlje koje je spajao pričama ljudi sa obe strane granice.

Njegovo ime ostalo je upisano u istoriju televizijskog novinarstva – kao prvi koji je, 1989. godine, sa lica mesta u Temišvaru poslao slike rumunske revolucije u svet. Televiziji Beograd doneo je ekskluzivu koja se pamti, a gledaocima – istinu u realnom vremenu. S njim je tada bio i snimatelj RTV Vojvodine, Damir Čubrilo, koji je ostao zauvek inspirisan tim danima.

„Sećam tog prvog snimka koji je otišao i obišao ceo svet, bilo je to 24. decembra, rano smo prošli, i to nekim sticajem okolnosti, bili su zavoreni granični prelazi, mi smo otišli na Kaluđerovo u Beloj Crkvi i prvi smo stigli u Temišvar. Uradili šta smo uradili dok je padao mrak, to je bila drugačija tehnika, tada su došli tehničari iz Beograda i na predajniku postavili uređaje, poslali sliku direktno sa Vršačkog brega u Brisel, što je bilo nezamislivo u to vreme”, seća se Damir Čubrilo, snimatelj RTV-a.

Njegova kamera i reč zabeležile su trenutke istorije, ali i svakodnevicu običnog čoveka. Izveštavao je sa ratišta devedesetih, a njegove reportaže iz Sjedinjenih Američkih Država približile su gledaocima savremeni svet, ali i sudbine naših ljudi u dijaspori. Ali, Remus Avramesku bio je i nešto više – bio je uzor. Pionir i bard novinarstva, ali i profesionalni otac generacijama novinara koje je učio da slušaju, gledaju, beleže – i da nikada ne zaborave čoveka u priči.

“Remus je imao veliku familiju, imao je četvoro dece i šestoro unučadi, ali pored svih njih imao je i toliko nas kolega kojima je bio profesionalni otac. U samim našim novinarskim počecima on je bio uz nas, pomagao nam, savetovao, delio kontakte, uz njega smo stasavali i kao ljudi i kao novinari. I uvek nas je učio da pravimo što više pozitivnih i lepih priča jer je on bio čovek koji je na svet gledao upravo sa te pozitivne i vedre strane. Jako sam ponosna što sam bila njegov đak, kolega, a pre svega prijatelj”, ističe Jelena Baljak, dopisnica Večernjih novosti.

“Ostavio je veliki trag u ovom gradu, prvenstveno zato što je stvorio, poput ovog momka, poput njegovog sina, poput mene, stvorio je puno televizijskih ljudi koji su od njega učili posao. To je prvenstveno ono što bih ja o njemu mogao da kažem, malo mi je teško jer je on od mene napravio i čoveka i snimatelja i televizijskog radnika. Prvenstveno čoveka - sve nas je naoravio ljudima”, dodaje Čubrilo.

Njegovo srce kucalo je za ljude – za seljake, za vinogradare, radnike bez prava, za prazne kuće s otvorenim vratima. Remusovo nasleđe nije samo u televizijskim arhivama – već u svakome kome je dao priliku da bude saslušan, viđen iupamćen. Hvala mu na svemu.

(Telegraf.rs/RTS)