U Srbiji se sutra obeležava Dan nauke: Niz manifestacija na dan rođenja Nikole Tesle

U Srbiji se sutra nizom manifestacija obeležava Dan nauke, na dan rođenja Nikole Tesle.

Nikola Tesla, čudesni um, izumitelj čiji su pronalasci preobrazili čovečanstvo, rođen je 10. jula 1856, a njegov rođendan u Srbiji se od 2011. godine obeležava kao nacionalni Dan nauke.

Preporučujemo

Vlada Srbije je krajem avgusta 2010. na predlog Ministarstva za nauku, donela odluku da se dan rođenja velikog srpsko-američkog naučnika proglasi Danom nauke u Srbiji, s namerom da to bude prilika kako za podsećanje na velikog sunarodnika, tako i za promociju nauke i inovatorstva u Srbiji.

Tesla je presudno doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta izumima odnosno primenom obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne električne energije, odgovarajućeg transformatora, što je omogućilo proizvodnju i distribuciju električne energije s neuporedivo manjim gubicima. Bio je pionir i na nizu drugih polja, poput radio tehnike, što mu je priznato tek posthumno. Patentirao je oko 300 izuma.

O stogodišnjici njegovog rođenja 1956. po Tesli je nazvana jedinica mere za magnetnu indukciju.

Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, Lika, na prostoru ondašnje Vojne granice u sklopu Austrijskog carstva, preoblikovanog 1867. u dvojnu Austrougarsku monarhiju.

Rođen je kao četvrto od petoro dece u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve, odnosno pravoslavne Karlovačke mitropolije, i Georgine, Đuke, koja je isto tako bila iz svešteničke kuće. Bila je kći prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević.

Pre bogoslovije u Plaškom, njegov otac Milutin završio je austrijsku vojnu školu. Kao sveštenik, službovao je kod Gračaca, pa u Senju, gde se tegobno živelo pošto je tamošnja srpska zajednica odnosno njegova parohija bila nevelika. Premešten je potom u Smiljan, nedaleko od Gospića, gde je Nikola Tesla rođen, 28. juna po julijanskom kalendaru koji koristi srpska crkva, odnosno 10. jula po gregorijanskom.

U roditeljskoj kući postojala je značajna biblioteka. Tesla se decenijama docnije prisećao pojedinih kniga, uglavnom literarne sadržine, koje je čitao kao dete. Otac Milutin je takođe bio i saradnik pojedinih beogradskih i novosadskih listova, uglavnom pod pseudonimom, kao Rodoljub Pravičić.

Nikola Tesla školovao se, posle rodnog Smiljana, u Gospiću i Rakovcu. Studirao je u Gracu, pa u Pragu. Nesumnjivo razočaran onim što mu je univerzitet tada nudio, studije nije nikada priveo kraju.

Radio je u Mariboru, Budimpešti, potom u Parizu od 1882, zatim u Strazburu. Odatle se 1884. seli u Sjedinjene Američke Države.

U Parizu je počeo da radi za kompaniju Tomasa Edisona, tada čuvenog inovatora i uspešnog preduzetnika.

Verovatno se nadao da će u okrilju Edisonove kompanije lakše realizovati zamisli odnosno inovacije na kojima je radio. Izvesne njegove ključne ideje rodile su se još dok je radio u Budimpešti.

U Njujorku osniva preduzeće "Tesla Arc & Light Co." 1885. godine, s kojim će započeti realizaciju svojih inovacija.

Usledio je međutim težak sukob sa Edisonom. Znameniti američki inovator prethodno je već uložio velika sredstva u širenje mreže temeljene na korišćenju jednosmerne električne energije, što je dalje značilo da su Tesline inovacije remetile čitav dotadašnji razvoj Edisonove kompanije, uključujući i verovatne velike finansijske gubitke.

Iz nevolje je Teslu tada izvukao Vestinghaus, ponudivši mu ugovor, odnosno realizaciju njegovih inovacija, otkupivši prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.

Od 1888, sa stručnjacima Vestinghausa u Pitsburgu radi na praktičnom ostvarenju svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su i pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom polifaznom sistemu.

U redovan rad ona je puštena 15. novembra 1896. godine, kada je snabdevala električnom energijom grad Bafalo.

Docnije će velikodušno odustati od svojih potraživanja prema Vestighausu, procenta koji je predviđao ugovor, kada se ovaj našao u finansijskim nevoljama.

Pronalaske je javnosti prikazivao najviše u Američkom institutu elektroinženjera.

U kasnijoj fazi više se bavio visokim frekvencijma, zracima, inovacijama koje će omogućiti radio sisteme, bežičnu komunikaciju. Da bi od poslednje godine 19. veka uglavnom boravio u laboratorijama u Kolorado Springsu odnosno Vanderklifu.

U Evropi je boravio aprila 1892. kako bi obišao obolelu majku. Osim Gospića posetio je tada i Beograd, gde je oduševljeno dočekan. Genijalni vizionar, ćudljivi samotnjak, koji je svojim izumima neizmerno zadužio čovečanstvo, podarivši svetu oko 300 patenata, među njima i pojedine bez kojih bi savremena civlizacija bila nezamisliva, ovaj svet je napustio 7. januara 1943.

Po zvaničnom nalazu umro je od srčane tromboze, uveče u 22 časa i 30 minuta u apartmanu 3327, na 33. spratu hotela Njujorker.

Po rečima ondašnjeg gradonačelnik Njujorka La Guardie: "Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaće još veće".

Sa ovog sveta ispraćen je, po sopstvenoj želji, kompozicijom "Ave Marija" Franca Šuberta, i pesmom "Tamo daleko".

Ubrzo potom, posthumno, Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, čime mu je priznato prvenstvo na patent radija, o čemu je postojao spor sa Markonijem.

Ono što je preostalo od Tesline zaostavštine dopremljena je u Beograd 1951, na osnovu odgovarajuće odluke nadležnog suda SAD, pošto je za naslednika proglašen Sava Kosanović, Teslin nećak, gde je smešteno u novoutemeljeni Muzej Nikole Tesle.

(Telegraf.rs/Tanjug)