Za 10 godina broj učenika pao za 50.000: Poražavajuća statistika u srpskim školama, u odeljenjima do 20 đaka

Ukupan broj učenika u Srbiji u poslednjih 10 godina smanjio se za neverovatnih 50.000, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku! I ove godine imali smo manji broj upisanih đaka u odnosu na prethodnu školsku godinu, a stručnjaci predviđaju da ćemo tek u budućnosti videti prave probleme, jer je 2023. godine živorođeno nikada manje dece.

Mirjana Gašić, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, komentarišući za "Blic" kako se to odražava na broj odeljenja, ističe da ako bismo pogledali godinu za godinom, uvek je taj pad prisutan.

Preporučujemo

- Čini mi se da je prethodna godina dovela do jednog neobičnog povećanja jer je upisano oko 63.250 učenika u odnosu na školsku godinu 2023/24. kada je u prvom razredu osnovne škole bilo 62.300 đaka. Međutim, opet se od ove školske godine vraćamo na manje upisanih prvaka. Posebno će biti problem u narednim godinama zato što je zabeleženo da je 2023. živorođeno nikada manje dece, odnosno oko 61.000 - ističe Mirjana Gašić.

U odeljenju do 20 đaka

Napominje da je, kada je u pitanju formiranje odeljenja u školama, Ministarstvo pre godinu i po dana donelo jednu izmenu, da se smanji broj učenika po jednom odeljenju. Taj broj je godinama išao zvanično do 30. Sada je taj broj ograničen na 28, ali smatra da bi taj broj đaka morao biti minimalno 24, čak sa tendencijom smanjenja, do 20 đaka u odeljenju.

- Ovo pitanje tiče se kvaliteta rada u obrazovnim institucijama, zato što deca koja su rođena u proteklih 10, 15 godina jesu deca koja pripadaju novijoj generaciji kojoj je neophodna povećana pažnja, vaspitna pažnja. To su deca koja su inače usmerena na mnogo različitih izazivača sa strane. Reč je najviše o tehnološkom razvitku, ali ne samo to. Tendencija u vaspitavanju dece i usmeravanje čitavog vaspitnog procesa samo na zadovoljavanje njihovih osnovnih potreba doveli su u vaspitnom smislu do toga da mi danas radimo sa đacima koji nisu spremni da tako lako u velikoj grupi i za kratko vreme usvajaju neke jednostavne sadržaje, koje su njihovi roditelji ili starija braća i sestre mogli sa lakoćom da rade. I da bismo dosegli kvalitet rada u obrazovanju, moramo da insistiramo na tome da nam te grupe budu manje - navodi.

Problem u ruralnim sredinama

Mirjana Gašić kaže da se, kada je u pitanju sama škola, najviše oseća problem u ruralnim sredinama, u područnim, isturenim odeljenjima osnovnih škola koja se gase.

- Različiti su razlozi. Neke se škole gase zato što imaju neuslovne učionice. Međutim, suočavamo se na terenu i sa drugačijom situacijom - da roditelji, pretpostavljam zbog poslovnih obaveza, decu vode iz područnih škola u matične škole ili škole u gradu uprkos tome što su te škole izuzetno sređene, opremljene. Zato je potrebno raditi i na socijalnoj kulturi - pojašnjava.

Interesantan je podatak Zavoda za statistiku da je broj učenika u privatnim školama od 2015. do danas duplo veći. Mirjana Gašić kaže da, samim tim što smo se kao društvo uključili u evropske standarde, mi smo se još pre skoro dve decenije prvi put uputili ka privatnom obrazovanju kao jednoj mogućnosti koja se nudi roditeljima kada svoju decu žele da usmere na neku drugačiju obrazovnu politiku.

- Privatnih škola ima sve više, one prosto postaju popularne u onim sredinama u kojima roditelj želi da mu dete dobije specifičnu vrstu obrazovanja, recimo na drugom jeziku, ali sa druge strane, ima ih tamo gde se uočava potreba da se neki profili prošire, upisne kvote tih profila, a država propisuje odgovarajući broj odeljenja. Na primer, imate sredine u kojima se u medicinskim školama, a znamo da su one veoma popularne i da ih poslednjih godina upisuju izuzetno kvalitetni đaci, taj prag upisa podiže. I paralelno sa tim, oni đaci koji pokazuju želju da završe tu školu, a ne uspevaju da upišu državne, odlučuju se za privatne škole - pojašnjava naša sagovornica.

Vraćanje zanatima

Zanimljivo je da je, prema podacima Zavoda, broj učenika koji upisuju gimnazije isti u poslednjoj deceniji, a da je za trećinu povećan broj učenika koji upisuju trogodišnju školu. Na pitanje da li se to Srbija vraća zanatima, naša sagovornica kaže:

- Nedavno sam naišla na jedan takav podatak da gimnazija počinje polako da gubi bitku pred, da kažemo, stručnim školama. Bez obzira na trogodišnje ili četvorogodišnje, to je najverovatnije delom i posledica dualnog obrazovanja, odnosno uključivanja učenika u obrazovni sistem Republike Srbije paralelno sa privrednim subjektima, kada se đaci opredeljuju za konkretne zanate kojima će se baviti i to je jedan dobar pravac kojim se krenulo, zato što su u prethodnim godinama zanati bili zapostavljeni. Svi su pokušavali da se obrazuju u smeru, recimo, ekonomskih, medicinskih, tehnoloških, informacionih tehnologija, a onda smo mi na terenu osetili veliku potrebu za stručnim kvalitetnim zanatskim kadrom koji je kod nas apsolutno deficitaran. Pokušate li da pronađete nekog kvalitetnog majstora koji se odlično razume, na primer, u elektroinstalacije, možete naići na veliku poteškoću.

"Najpopularnija medicinska struka"

Takođe, postoje trendovi kada su nekoliko godina zaredom neka zanimanje izuzetno popularna pa onda jenjava njihova popularnost. Naša sagovornica kaže da se to pitanje može objasniti u sociološkom kontekstu.

- Sva zanimanja vezana za medicinsku struku vrlo su popularna, a posebno su postala popularna nakon pandemije korone, zato što smo tada uočili koliko je znanje medicinske struke i koliko je prosto neophodnost proširivanja kapaciteta zapošljavanja u zdravstvenim ustanovama velika.

Nakon toga, u jednom periodu sve nauke vezane za računarstvo, informatiku bile su u ekspanziji. Takođe, poslednjih godina uočava se povećanje broja upisa učenika na saobraćajne profile i profile vezane za elektrostruku. To je svakako izuzetno, ali pored toga, možda bi trebalo da se poradi na nekim građevinskim profilima, zato što nama u društvu nedostaju građevinci, na eventualno nekim hemijskim profilima. To je u jednom periodu u našoj prošlosti bilo u ekspanziji kada smo bili zemlja koja je u velikoj meri svoj proizvodni kapacitet zasnivala na hemijskoj industriji. Sada je to nešto manje, ali građevinske struke bi možda mogle da budu izazovne za naše buduće srednjoškolce.

"Imamo izuzetne stručnjake"

Na pitanje gde je naš obrazovni sistem u poređenju sa drugim zemljama, odgovorila je konkretnim primerom.

- Učenica koja se nakon prve godine srednje stručne škole sa porodicom odselila u Ameriku i nastavila da se obrazuje po američkom sistemu, rekla nam je da je ono što je u našem obrazovnom sistemu potrebno za ocenu dovoljan dva ili dobar tri, u sistemu u koji se ona uključila, to je neki koledž u Americi, smatra se vrhunskim znanjem.

Time hoću da kažem da naše škole generacijama grade i obrazuju izuzetne mlade stručnjake. Škole su nam rasadnici najboljih đaka, najvećih talenata. Mi možda danas bolje znamo imena nekih starijih naučnika, ali ako biste posmatrali savremenu situaciju u svetu nauke, medicine, tehnike, vi biste mogli da pronađete mnogo imena velikih, uspešnih i lekara i naučnika iz bilo kojih oblasti koji potiču iz naših škola. Tako da naša škola u tom pristupnom smislu vrlo kvalitetno parira evropskim i svim drugim svetskim školama.

I ta Evropa traži od nas stručnu snagu zato što nema svoju - naše lekare, medicinske sestre, vozače, bravare... Oni znaju da sa našeg terena dolaze izuzetni mladi obrazovani ljudi i to je ono što bismo mi kao država morali da uradimo, da zadržimo visok kvalitet i ni na koji način ne popustimo u kvalitetu – kaže za kraj razgovora Mirjana Gašić.

(Telegraf.rs/Blic)