Tokom leta preti velika opasnost od infarkta miokarda: Kardiolog objasnila ko je najrizičnija grupa ljudi

Nalazimo se u letnjem periodu kada se osim visokih temperatura javljaju i nagle promene vremena. O tome kako sve to utiče na srce i na ceo kardivaskularni sistem, ali i zašto su upravo tokom leta češći infarkti miokardam, u podkastu "Zdravo sa Ivanom" govorila je kardiolog dr Danijela Drašković sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, pa objasnila i kako da se zaštitimo.

Kako je na samom početku razgovora objasnila doktorka, trenutne vremenske prilike teško podnose i zdrave osobe, a kamo li hronični pacijenti i pacijenti koji su oboleli od nekih kardiovaskularnih oboljenja, pa navela kako, u stvari, visoka temperatura utiče na naš organizam.

Preporučujemo

- Dolazi do širenja krvnih sudova. Sa širenjem krvnih sudova organizam se bori time što kompenzuje taj mehanizam znojenjem, sa znojenjem dolazi do gubitka elektrolita, natrijuma, kalijuma i magnezijuma iz našeg organizma. Samim tim krv postaje gušća, viskoznija, sklonija stvaranju ugrušaka, tačnije, trombova, i samim tim povećan je rizik kako za moždani udar, tako i za srčani infarkt. Sa širenjem tih krvnih sudova isto dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost. Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, kao i do aritmije - detaljno je objasnila doktorka u podkastu, pa dodala i kako može doći i do tahikardije, nesvestice, vrtoglavice, čak i gubitka svesti, odnosno kolapsnog stanja, što za sobom vuče neke druge neželjene komplikacije.

Najrizičnije grupe

Doktorka je potom istakla i koje su to sada, odnosno, tokom leta i vrućina, najrizičnije grupe ljudi, a radi se o, kako je kazala, pacijentima koji su dugogodišnji hipertoničari - osobe koje se leče od povišenog krvnog pritiska, samim tim - kardiovaskularni pacijenti.

- Oni su koji su preboleli neku koronarnu bolest. To je starija populacija pacijenata, pa kao što sam rekla, sa širenjem krvnih sudova dolazi i do pada krvnog pritiska i zbog toga pacijenti koji su na redovnoj antihipertenzivnoj terapiji moraju da vode računa da se sa svojim internistom ili kardiologom konsultuju i na taj način da sa njim u dogovoru revidiraju svoju terapiju, koriguju je, da li će kardiolog smanjiti dozu, izbaciti iz terapije neki lek, ali nikako da to rade sami - istakla je doktorka dalje.

Potom, ona je objasnila koliko je zapravo prevencija bitna.

- Veoma je bitno da se odmah javimo svom internisti ili kardiologu. Ako se jave tegobe pojačanog zamaranja, da ljudi ne mogu da se popnu do prvog sprata ili nekoliko stepenika, da se jave otoci nogu, potkolenica posebno, kratak dah, preskakanje u srčanom radu, ubrzan srčani rad, preporučujem da se obavezno jave svom internisti ili kardiologu, jer tada možemo sprečiti neke ozbiljne kardiovaskularne bolesti. Preventivni pregledi su veoma bitni i njih preporučujem ljudima koji napune 40 godina i preko 40 godina - rekla je doktorka.

Značaj preventivnih pregleda

Dodala je da se precencija posebno preporučuje ljudima koji imaju da je neko njihov u bližoj falimiji imao infarkt miokarda, povišene masnoće u krvi ili dijabetes s hipertenzijom.

- Mi prevencijom na taj način možemo da sprečimo neka ozbiljna kardiovaskularna oboljenja i neke ozbiljne akutne kardiovaskularne događaje. Ono što bi još napomenula za pacijente koji su preboleli neki koronarni događaj, koji su imali recimo infarkt miokarda, koji imaju stentove, koji su imali neku operaciju na srcu, veoma je bitno da se kontrolišu na 6 meseci ako njihov lekar, odnosno kardiolog ili internista ne zahteva da to bude češće - kazala je doktorka još u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

Objasnila je doktorka Drašković tokom podkasta i koji su to sve faktori koji utiču na naš kardivaskularni sistem, pa istakla da pored genetike, to u velikoj meri može da bude i naš stil života.

- Utiče i stil života i genetika sinergistički zajedno, ali stil života posebno. Dakle, moramo da imamo redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, da unosimo dovoljnu količinu tečnosti u organizam, jer u principu, stil života može da ublaži genetiku, a može i da je pojača. Genetika utiče naročito ako su naši bliži u porodici imali do 55. godine infarkt miokarda, ako u porodici postoji povišene masnoće u krvi, hipertenzija, dijabetes, sve to nama određuje genetika, ali kako kažu - genetika nam daje kartu, a stil života određuje kako ćemo je odigrati - metaforički je objasnila doktorka.

Tokom leta više srčanih udara

Istakla je na kraju kardiološkinja da je činjenica kako tokom leta imamo više srčanih udara među građanima.

- Istina je da tokom ovih letnjih dana postoji više srčanih udara. Najčešća rizična grupa su stariji pacijenti, pacijenti koji su već oboleli od nekih kardiovaskularnih oboljenja, zatim dijabetičari, pacijenti koji su hipertoničari sa neregulisanim vrednostima krvnog pritiska, Tu su rizična grupa i ljudi koji rade po ovim visokim temperaturama težak fizički posao, koji je još jedan razlog zašto na ovim visokim temperaturama imamo povećan broj srčanih udara. To je, možemo reći, i dehidratacija organizma, neunešenje dovoljne količine vode u organizam. Tako da je vrlo bitno da se stil života promeni, da se vodi računa u ovim toplim letnjim danima o hidrataciji, a kako bismo mogli da predupredimo upravo ovakve neželjene događaje - navela je doktorka Drašković na kraju podkasta "Zdravo sa Ivanom".

(Telegraf.rs)