"Ponosni sam paradajz turista": Srpkinja Nena oduvek letuje u Grčkoj i na plaži obavezno jede punjenu papriku

U vremenu u kojem letovanja sve češće podrazumevaju infinity bazene, minimalističke interijere i besprekorno kadrirane fotke za Instagram, jedno ime postalo je pogrdna etiketa - paradajz turista. Oznaka za one koji na more dolaze sa domaćom hranom, plastičnim posudama i rashladnim torbama, koji kupuju u lokalnim marketima umesto da naručuju iz "fensi" restorana i koji se ne stide da ponesu i šerpu pasulja.

Mnogi takav turizam nazivaju "seljačkim", "zaostalim", čak "jadnim", kao da pravo na odmor zavisi od količine potrošenog novca, a ne od količine radosti. Nena, žena iz Srbije, u jednoj objavi u Fejsbuk grupi Grčka Info odlučila je da se takvim stavovima suprotstavi - iskreno, emotivno i sa ponosom. I to ne bilo kako, već rečima koje su izazvale lavinu reakcija.

Preporučujemo

"Ja sam ponosni Paradajz turista koji uživa u gužvi i vašaru u Paraliji. Ako ne dođem ovde, kao da nisam bila na moru. Šta ću. Kad volim", napisano je.

U tih nekoliko rečenica stalo je više duha, sećanja i smisla odmora nego u hiljade evra potrošenih u hotelskim kompleksima. Nena nas vodi nazad - u vreme kad su ljudi letovali srcem, a ne statusom.

Letuje u Grčkoj od 1973. godine, a najlepše uspomene vezuje za kamp Hellas kod Platamona, pod senkom moćnog Olimpa. Njeno detinjstvo mirisalo je na so, pinije i domaću kuhinju iz prikolice.

- Sa roditeljima sam godinama od 1973. letovala u kampu Hellas u blizini Platamona. Imali smo prikolicu Brako (to sad retko ko ima), samo sa tendom, puno kasnije smo kupili predšator. Roditelji (ne samo moji već svi) su spremali pasulj, punjenu papriku, sataraš, pile pekli u pekari - prisetila se Nena u svojoj objavi.

Tada nije bilo ni "resorta", ni klima-uređaja, ni jastuka u obliku flamingosa. Postojali su zajednički frižideri, improvizovani rešoi i porodice koje su dane provodile zajedno, bez telefona i bez žurbe. Najslađe se jelo kada se jelo zajedno.

Jedna scena ostala joj je zauvek urezana u sećanje, kao filmski kadar iz davnih letnjih dana.

- Komšinica iz Niša (onda nekih 50-ak godina) dolazila je sa suprugom i ostajali su po 2 meseca, samo su im se menjali unuci i deca iz komšiluka, pravila je krofne u nekoj vangli koju ni do tada a ni sada nikada više nisam videla. Mislim da je bila prečnika 1 metar. Preko 10 porodica je pomagalo da se te krofne prže, valjaju u kristal šećer (kakav prah šećer) i dele po kampu. Mirisala su krofne po 3 dana - opisala je Nena nešto što mlae generacije danas ne mogu ni da zamisle.

To nisu bile obične krofne. To je bio ritual, događaj, manifestacija kolektivne radosti. A između krofni - paradajz iz gepeka, topao od sunca i mesni narezak koji se pržio kao najveći delikates.

- Salata se pravila od vrućeg paradajza, a najveći delikates bio je mesni narezak pržen ili pohovan. To je bila uživancija. Letovalo se po 20 dana. Nije bilo kafića na plažama, ni suncobrana, osim onih koje poneseš od kuće. Eeee, to je bilo vreme - objasnila je.

Odmor je bio stvar trajanja, a ne luksuza. Ljudi su letovali po dvadeset dana, neki i više. Delili su se resursi, frižideri, česme, a najvažnije - trenuci.

- Moja drugarica je s roditeljima i bratom bila u Platamonu u privatnom smeštaju gde je na 3 porodice bio jedan WC, a u dvorištu kuće frižider (mali), česma i rešo sa 2 ringle. Uživanje - napisala je.

U toj jednostavnosti, iznikla su prijateljstva za ceo život. Nena se seća porodice iz Zagreba sa kojom su godinama letovali, kao i grčkog para koji su doživljavali kao rodbinu.

- Naši najbolji prijatelji bili su porodica iz Zagreba sa dvoje dece čiji je otac spremao najlepše školjke koje smo mu deca pomagali da ulovi. Godinama smo (do raspada Jugoslavije) zajedno letovali u tom kampu i družili se s Lefterisom, advokatom iz Larise i njegovom ženom Elenom koja je predavala harfu na fakultetu u Atini, i njihove 2 ćerke. Bili su u kampu u isto vreme kao i mi, svake godine - prisetila se prijateljstva koja su se tako razvijala.

Tih godina nije bilo aplikacija za prevođenje, ali bilo je jezika osmeha, hrane i igre. Kampovi su postajali male države prijateljstva - bez granica i politike. Danas, posmatrajući svet u kojem se letovanje meri u zlatnim detaljima i broju pregleda na TikToku, Nena sa setom ali i ironijom komentariše:

- Kakav crni kafućino, frape, ledeni čajevi, apartmani od 7+ zvezdica, gde viđaš samo sobarice, konobare, kuvare, ne znaš ko je u apartmanu do tvog i trošiš hiljade i hiljade eura samo zbog Insta ili Tik Tok pratioca, tj. zbog fotografija koje pokazuju dubinu tvog džepa. I sve to zbog nekog, a bez duše - podsetila je da je u redu voleti da budeš paradajz turista.

Letovala je ona i kasnije i u lepšim i u modernijim mestima, ali nijedno nije moglo da zameni taj jedan osećaj - dah Olimpa, miris borovine, osećaj da si deo sveta u kojem te neko zna, pamti i čeka.

- I išla sam ja godinama kasnije u životu na mnoga mesta u Grčkoj, ali vazduh ispod Olimpa ima za mene dah detinjstva, mirnog života, bezbrižja, slobode, sreće - zaključila je.

I tako Nena ne samo da brani, već i slavi ono što mnogi pokušavaju da sakriju – paradajz turizam, sa sve krofnama, paprikama, narandžastim suncobranima i peskom u plastičnim papučama.

A možda, baš u tome, leži prava definicija letovanja.

(Telegraf.rs)